Ček još nije poklekao pred karticama
Ček još nije nestao iako su banke uvele mnoga druga savremenija sredstva za plaćanje robe i usluga.
Podeli vest:
Drugim rečima, ovaj „papir” još nije poklekao pred „plastikom”, odnosno karticama ili plaćanjima mobilnim telefonom, kju-ar kodom, skeniranjem… Podsećanja radi pre dvadesetak godina kada su strane banke masovno ulazile na tržište njihovi službenici su klijente uveravali da je čekovima odzvonilo, da ih banke neće izdavati i da uzmu kreditne kartice. Verovatno zbog toga što je kod nas odomaćeno sredstvo plaćanja na kredit kao „ček na poček”, tek ovaj „papir” je opstao. Ipak treba reći da je kod kreditne kartice kamata na odloženo plaćanje vidljiva, a kod čeka ne. Klijentima banaka je on ostao i kao motiv za izbor banke, jer ih nemaju sve.
Čekovima se dominantno plaćaju roba i usluge, a samo u neznatnom broju slučajeva neko je njime podigao gotovinu u banci. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) iz prvog i drugog tromesečja 2023. godine, realizovano je oko 3,3 miliona čekova, i od tog broja 99,91 odsto činila su plaćanja robe i usluga, dok je ostatak predstavljao transakcije podizanja gotovog novca podnošenjem čeka na isplatu. Reč je o broju izdatih čekova koji su podneti na realizaciju. Maksimalni iznos sredstava koji je moguće upisati po jednom čeku je 5.000 dinara i on se nije menjao od 2008. Prema podacima za isti period, ukupna vrednost tako realizovanih čekova u 2023. iznosila je oko 15,4 milijarde dinara, tako da bi prosečna vrednost čeka bila oko 4.710 dinara. U istom periodu, prosečan broj realizovanih čekova u toku meseca bio je 540.000.
Ako se posmatraju podaci o broju realizovanih plaćanja u poslednjih pet godina, primetno je smanjenje njihove upotrebe iz godine u godinu. Tako, na prime, ukupan broj realizovanih čekova u 2022. manji je za 21 odsto u odnosu na 2018, dok je vrednost realizovanih čekova u 2022. manja za 18 odsto u odnosu na 2018.
„Nesumnjivo da je važan motiv da neko koristi čekove to što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje njihovom upotrebom. Ipak, poslednjih godina uvedeni su i savremeniji instrumenti odloženog plaćanja, a tu bismo posebno naglasili „dina” debitnu platnu karticu. NBS je prepoznala potrebu da se korisnicima ponudi bezgotovinski platni instrument koji će im omogućiti da plaćaju na odloženo, u okviru svojih raspoloživih sredstava i bez potrebe da se dodatno zadužuju u banci korišćenjem kredita”, navode iz centralne banke.
Međutim, samo nekoliko banaka pruža ovu uslugu – Inteza, NLB Komercijalna, Poštanska štedionica.
Pošto je za „dinu” operator NBS ona ima manje troškove prihvatanja od internacionalnih kartičnih sistema. U trećem tromesečju 2023. ostvaren je promet na osnovu korišćenja plaćanja na rate „dina” karticama u ukupnom iznosu od 2,6 milijardi dinara, što je povećanje za 37 odsto u odnosu na treće tromesečje 2022, kada je promet bio oko 1,9 milijardi dinara. Broj transakcija u trećem tromesečju 2023. iznosio je 310.342, dok je u istom tromesečju 2022. bila 237.281 transakcija, što je povećanje za 31 odsto. Takođe, u trećem tromesečju tekuće godine ukupan broj rata je oko 1,4 miliona, dok je 2022. bilo oko 1,1 milion rata, što pokazuje da je u navedenom tromesečju 2023. bilo za 32 odsto više rata nego u istom periodu prethodne godine.
Podeli vest:
