Cene hrane usporile, ali generalno jesu visoke – Šta potrošači mogu da očekuju od nove akcije pojeftinjenja proizvoda

„Mi moramo u novim okolnostima da donesemo jednu novu adekvatnu meru. Pratimo šta se događa na tržištu, uočavamo neke dobre trendove i neke ne tako dobre i izaći ćemo sa novom akcijom“, rekao je ranije za javni servis ministar Momirović.

„Inflacija definitivno prolazi“

Potrošačke cene u martu 2024, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za pet odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku veće za 1,1 odsto, objavio je nedavno Republički zavod za statistiku, navodi Euronews Srbija.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da inflacija definitivno prolazi i da se očekuje da bude u granicama okvira do kraja godine, odnosno tri odsto plus minus 1,5 odsto.

„Što se tiče inflacije u martu, videli smo da je prosečna stopa inflacije bila pet odsto, a prosečna cena porasta hrane 2,9 odsto, dakle ispod proseka inflacije“, rekao je Stanić i dodao da je očigledno da je cena hrane značajno usporila.

On je, međutim, naveo da cene generalno jesu visoke i da i sada dolazi do njihovog prosečnog porasta.

„Da li će oni uspeti da u određenim kategorijama cena bude smanjena, to bi svakako imalo uticaj na deo stanovništva sa skromnijim primanjima, imajući u vidu da gotovo 70 odsto stanovništva Srbije prima platu koja je ispod proseka“, rekao je Stanić povodom najave nove akcije za potrošače.

S obrzirom na pad kupovne moći stanovništva, navodi Stanić, i sami trgovci i uopšte proizvođači su počeli da vode računa i nisu imali prostora dalje da podižu cenu zato što je tražnja počela da značajnije opada.

Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ kaže da je video da se najavljuje nova akcija, ali nema prevelika očekivanja.

„Znam i da od prethodne akcije Bolja cena nije bilo nekih prevelikih pogodnosti za potrošače, s obzirom na to da se uglavnom radilo o nekoj robi koja je možda lošijeg kvaliteta, ili se radilo o tome da su prodavci koristili taj brend Bolja cena kako bi potrošačima prodali nešto po nekoj regularnoj ceni ili čak i većoj“, rekao je Gavrilović.

On dodaje da sumnja od početka i da sumnja nadalje.

„Mi ne znamo kolike su trgovačke marže, šta je realna cena za neki proizvod, dokle god neku konkretniju meru ne vidimo iz svega toga, sve ovo je samo, da kažemo, prostor za neke manipulacije koji trgovci koriste da bi, ne uvek, ali ponegde dodatno obmanuli potrošača“, smatra Gavrilović.

Postoji li prostor za dodatno pojeftinjenje

Ministar Momirović je naveo da Republički zavod za statistiku kaže da je akcija „Bolja cena“ učestvovala u obaranju inflacije sa 16,5 odsto, a da će se nova akcija nadovezati na prethodnu, najavljujući još više proizvoda i još atraktivnije cene.

Kada je reč o akciji „Bolja cena“, ona je uključivala 36 grupa proizvoda, a ministar Momirović je najavljući novu akciju, rekao da se pregovara sa trgovcima, proizvođačima, dobavljačima.

Stanić je rekao da nova akcija ne treba da bude nametnuta odluka države i da u pregovorima sa trgovinskim lancima treba sagledati da li postoji prostor za to dodatno smanjenje i za proširenje kada je reč o asortimanu.
On je naveo da bi lista u okviru nove akcije mogla da bude proširena na određene brendove kada je u pitanju prehrana.

„Dakle neki mlečni proizvodi, žitarice, meso, neke prerađevine svakako i kućna hemija i proizvodi namenjeni za higijenu“, rekao je Stanić.

Gavrilović je rekao da ne vidi razlog da država pregovara sa trgovcima jer svaki pregovor znači da se strane nađu na pola puta „između onoga što ja želim i onoga što mi druga strana eventualno nudi“.

„To znači da država eventualno ili ministarstvo trgovine eventualno ima neki zahtev koji bi ispostavilo, ali je svesno da taj zahtev možda nije prihvatljiv drugoj strani, pa kao hajde da pregovaramo“, naveo je Gavrilović.

On je dodao da bi konkretne mere bile one poput onih u Crnoj Gori.

„Svaki trgovac je sa tog spiska proizvoda, ako je čokolada bila na tom spisku, morao da ima u svom asortimanu bar jednu vrstu čokolade koja je imala maržu od pet odsto. I onda kad vi uđete u prodavnicu i vidite tamo 10 različitih vrsta čokolade i vidite tu koja je obeležena sa pet odsto i koja je njena cena, vi zapravo prvo vidite da je ona možda najjeftinija. Drugo, na osnovu njene cene vi vidite u stvari kolike su cene ostalih proizvoda. Ako ljudi krenu da kupuju više tu čokoladu, a ove druge čokolade se manje prodaju, onda je logično da se tu možda malo obori cena“, naveo je Gavrilović.

On je rekao da bi konkretna mera bila i da se izađe sa nekom statistikom i zvanično kaže koliko je koji maloprodavac imao učešća u prodaji i kolike su mu prosečne marže, kao i kada bi tržišna inspekcija krenula ozbiljno da radi svoj posao.

„Nemamo od tržišne inspekcije godinama unazad nikakvo saopštenje, izveštaj šta su oni utvrdili, do čega su došli, zašto su za isti proizvod marže, odnosno cene, toliko različite u različitim objektima. Zašto je neka kesica supe u maloj radnji kod mene pored zgrade 100 dinara, a u ostalim velikim radnjama je 135, to je 35 odsto razlika, nije malo“, rekao je Gavrilović.