Većina građana Srbije (76 odsto) veruje da postoji veza njihovog raspoloženja i hrane koje jedu, dok sedam odsto smatra da takva veza ne postoji, pokazuje istraživanje u okviru nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“.
Referentna vrednost svetskih cena prehrambenih proizvoda u septembru zabeležila je najbrži rast u proteklih 18 meseci, sa povećanjem kotacija za sve obuhvaćene grupe roba, a na čelu sa šećerom, saopšteno je danas iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Od početka godine, prema evidenciji baze NEPRO, sa rafova u radnjama povučeno je više od 80 artikala.
U marketima najveći broj kupaca proverava rok trajanja proizvoda, a gotovo niko ne proverava da li je naziv proizvoda opravdan njegovim sastojcima.
Orašasti plodovi se smatraju zdravom hranom, ali ne i ako su termički obrađeni.
Dnevno se u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane, deset puta više nego što se donira. Sa druge strane, više od 450.000 građana nema redovne obroke. Dok se radi na lakšoj proceduri prilikom donacija veće količine hrane, pojedine kompanije organizuju akcije kako bi pomogle gladnima. Tokom jula, svi kojima su potrebni obroci, mogli su pakete hrane da preuzmu na 14 lokacija u Srbiji, u okviru projekta „Hrana za sve“ tokom kojeg je planirano da se donira približno 400 tona hrane.
Nutricionistkinja Branka Mirković i fizička hemičarka Svetlana Stanišić saglasile su se da je zavisnost od hrane čest problem u današnje vreme i da ljudima nije lako da tu zavisnost osveste.
Kiša i vlaga, u kombinaciji sa suncem, poslednjih dana podstiču rast vrganja i lisičarki po hrastovim šumama. Međutim, pri branju pečuraka uvek treba biti oprezan. Trovanja su česta, pogotovo kada su u pitanju sušene gljive, upozorava gost Jutarnjeg programa, dr Aleksandar Knežević, mikolog sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Pošiljka voća vraćena sa granice zbog visokih vrednosti pesticida u plodovima, ovakvi natpisi nas teraju na razmišljanje može li se savremena poljoprivreda zamisliti bez upotrebe hemikalija i kako one utiču na ljude ili organizme. Jesu li pesticidi zasta toliko opasni ili su nepravedno optuženi za jedne od najvećih neprijatelja životne sredine?
Kada su visoke temperature hrana se brže kvari, bakterije lako stižu u organizam i izazivaju trovanje. Koliko dugo držati hranu u frižideru, kako je čuvati i šta treba izbegavati tokom vrelih dana?
Republički zavod za statistiku objavio je danas prosečne cene poljoprivrednih proizvoda „na malo“ za prvu nedelju juna koja pokazuje da je prosečna cena kilograma svinjetine bila oko 700 dinara, da su je najjeftinije plaćali Pančevci i Leskovčani – 645 dinara za kilogram kremenadli, a najskuplje građani Subotice i Sremske Mitrovice oko 780 dinara.
Trećina ukupno proizvedene hrane u svetu, ili oko 1,3 milijade tona godišnje završi u smeću, dok istovremno mnogo ljudi gladuje. Deo od tih bačenih 700 milijardi evra, baci se i u Srbiji, umesto da se preda onima kojima je potrebna pomoć. Zato je Skupštini Srbije dostavljena inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama.
Otkupne cene na domaćem tržištu svinja rekordno su porasle u poslednjih godinu dana, što je vidljivo i u radnjama i u mesarama.
Svetski Indeks cena hrane u maju je porastao 0,9 procenata u odnosu na april, zbog povećanja cena žitarica i mlečnih proizvoda, koje je bilo mnogo veće od smanjenja cena šećera i biljnih ulja. Indeks cena mesa bio je gotovo nepromenjen. Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija, saopštila je da, iako je registrovan treći uzastopni mesečni porast u maju, indeks je ostao manji za 3,4 odsto u odnosu pre godinu dana.
Hrana je u proteklih godinu dana, prema zvaničnoj statistici, poskupela osam odsto. Pojedine namirnice su, međutim, uvećale cenu i znatno iznad ovog nivoa. Prema podacima koje je portalu N1 dostavio Republički zavod za statistiku, svinjsko meso je za 12 meseci poskupelo za 12,7 odsto, pasulj za 10,5 odsto, konzervisana riba 10,3 odsto, suvo voće za 8,8 odsto, dok je sušeno i prerađeno povrće znatno više uvećalo cenu – za 18,4 odsto, a so i začini za 13 procenata.
Udruženje hotelijera i restoratera Srbije HORES predložiće Vladi Srbije i resornim ministarstvima smanjenje stope PDV-a na hranu u hotelima i restoranima s dosadašnjih 20 na 10 odsto. Time bi se Srbija pridružila grupi od više od 20 evropskih zemalja koje već imaju redukovanu poresku stopu na ove usluge.
Cene ugostiteljskih usluga u Srbiji u aprilu ove godine su u odnosu na april 2023. godine povećane za 10 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Iako je Srbija jedna od zemalja članica Mreže za prijavljivanje prevara u vezi sa hranom, čini se da je sistem objavljivanja informacija o prehrambenoj bezbednosti na vrlo niskom nivou. Državna revizorska institucija je saopštila da je utvrdila niz manjkavosti u državnom sistemu za bezbednost hrane, među kojima je i nepotpuni zakonodavni okvir u toj oblasti.
U uslovima prošlogodišnje visoke inflacije potrošačima su se nudili proizvodi sa oznakom „Bolja cena“ u okviru akcije koju je država dogovorila sa više trgovinskih lanaca, a u kojoj su se određeni artikli prodavali po nižoj ceni. Nedavno je najavljena nova akcija za potrošače koja će, prema rečima ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića, podrazumevati još više proizvoda na listi i atraktivnije cene.
Iako je proteine najjednostavnije dobiti iz mesa, oni koji ne žele ili iz nekog razloga ne mogu konzumirati meso, proteine će morati potražiti među nekim drugim namirnicama, a najčešće su to žitarice i semenke.
