Četiri radna dana recept za sreću – Kakva su iskustva evropskih zemalja

Nakon velike Britanije i Islanda, i Nemačka je sprovela eksperiment, primenivši koncept radne nedelje koja traje četiri dana, u kom je učestvovalo nekoliko kompanija. Čak 73 odsto kompanija odlučilo je da i nakon završetka probnog perioda zadrži takvo radno vreme, jer je ustanovljeno da je produktivnost zaposlenih porasla, da su se više bavili sportom, postali zdraviji i rasterećeniji.

Rodonačelnik ideje o četvorodnevnoj radnoj nedelji je Island, a Marko Miletić, kourednik portala Mašina, podseća da je islandska vlada još 2015. pokrenula svoj pilot projekat.

„On je pre svega bio fokusiran na javni sektor, dakle na ljude koji su radili u vladinim ili lokalnim službama. Bilo je uključeno oko 2.500 radnika i radnica i to se pokazalo toliko uspešnim da je vlada sa sindikatima pritisla poslodavce da se omoguće kolektivni ugovori koji bi omogućili četvorodnevnu radnu nedelju za veliki broj radnika i radnica u toj državi“, objašnjava on za N1.

Kako navodi, na Islandu trenutno čak 86 odsto zaposlenih ima četvorodnevnu radnu nedelju.

„Najnovija istraživanja koja imamo, pokazuju vezu između toga da ljudi koji rade kraće imaju veću produktivnost, i omogućavaju čak ekonomiji cele države da raste, tako da trenutni rezultati procene rasta ekonomije pokazuju da je to trenutno druga rastuća ekonomija u Evropi, i svi parametri pokazuju da je upravo skraćivanje radne nedelje omogućilo tu veću produktivnost, i da su ljudi prosto zadovoljni svojim radom“, kaže Miletić.

Šta pokazuje nemačko iskustvo?

Eksperiment o četvorodnevnoj radnoj nedelji sproveden u Nemačkoj, novinar DW Srećko Matić za N1 ocenjuje kao obećavajuć, ističući da je prošao izuzetno dobro, posebno iz perspektive nemačkih radnika.

„Na drugoj strani, radi se o relativno malom istraživanju koje je sproveo Univerzitet u Minsteru. Naime, samo 45 nemačkih firmi je učestvovalo u tom istraživanju. Radi se o firmama koje su uglavnom manje ili srednje velike firme, to je zapravo jedan od argumenata protivnika tog modela, koji kažu da nije testirano na nešto većim firmama koje bi bile onda reprezentativnije. Istraživanje je u svakom slučaju pokazalo da su nakon nekoliko meseci radnici zadovoljni, da je njihovo mentalno i fizičko zdravlje u puno boljem stanju nego pre početka studije. Pokazalo je da su oni doista uspeli očuvati dozu produktivnosti koju su imali sa pet dana. U nekim firmama je čak ta produktivnost nešto malo i porasla jer su dali gas u okviru ova četiri dana koja su radili“, objašnjava Matić.

Međutim, u Nemačkoj ima i protivnika ovakvog modela rada koji kao argumente protiv navode nedostatak radne snage u ovoj zemlji ali i manjkavost u načinu na koji je studija izrađena.

„Kažu da je veliki manjak stručne i kvalifikovane, ali i nekvalifikovane radne snage, veliki problem pogotovo u idućim godinama, kada recimo generacija baby boomera odlazi u penzije i da će onda milioni radnika nedostajati na nemačkom tržištu rada. Situacija je već sad zabrinjavajuća, mogla bi se dodatno pogoršati i oni kažu da zapravo ne bi Nemci trebali raditi manje, već da bi trebalo da se pripremaju da će u buduće morati raditi više i jedan argument koji kažu isto stručnjaci da ova studija ima manjkavosti u načinu na koji je izrađena, naime nije napravljena uporedna grupa, a radi se o jednom klasičnom instrumentu kod tih istraživanja, znači na jednoj strani imate grupu koja radi recimo sa smanjenim radnim vremenom, sa manje radnih sati, a na drugoj strani imate grupu koja je ostala raditi po ovom uobičajenom modelu pet radnih dana u sedmici i da se onda na kraju toga istraže rezultati u obe grupe“, kaže novinar DW.

Prema rečima Miletića, sličan projekat 2021. godine pokrenula je i Španija, koja je odvojila velika sredstva kao subvencije firmama koje bi se uključile u projekat, ali i Škotska.

„Postoje države koje razmišljaju malo dugoročnije i žele da probaju nešto kako bi same ušle i rešile eventualno nekakve ekonomske probleme. Ali to nisu samo problemi stvaranja profita i produktivnosti, to su takođe i problemi ekonomije neke države koje se tiču dobrobiti samih građana, odnosno radnika i radnica. Dakle, ukoliko su radnici zadovoljni, ukoliko su pod manjim stresom, ukoliko imaju više vremena da se posvete svom zdravlju, fizičkim aktivnostima i tako dalje, to će stvarati i manji pritisak na zdravstveni sistem. Dakle, tu su takođe velike uštede. Četiri radna dana u krajnjem slučaju podrazumevaju i smanjenje zagađenja, što su takođe neka istraživanja zaključila“, kaže on.

Može li u Srbiji da zaživi četvorodnevna radna nedelja?

Miletić navodi da u Srbiji postoji nekoliko firmi koje su prešle na četvorodnevnu radnu nedelju i da su one, kao što je to slučaj i u Nemačkoj, manja i srednja preduzeća, agencije…

„Dakle, imamo primere preduzeća koje rade četiri radna dana. Najznačajniji primer je primer preduzeća iz Zemuna koje je proizvođač mikročipova i koje izvozi, dakle to je proizvodnja. Tako da, to je moguće u Srbiji. Moguće je i zakonski to sprovesti, ali da bi se to uradilo na nekom većem nivou, u Srbiji postoji veliki administrativno-birokratski problem sa našim Zakonom o radu, koji prepoznaje ugovore o punom radnom vremenu i u skraćenom radnom vremenu i problem je što firme moraju usklađivati te ugovore sa Zakonom i poreskom upravom i tako dalje i to jeste veliki administrativni problem. U tom smislu bi trebalo menjati Zakon, iako kažem da je i po sadašnjim normama moguće to sprovesti“, zaključuje Miletić.