„Crvena lampica“ zbog izazova na TikToku: Gde su granice i dokle su deca spremna da idu zbog lajka

Naime, dva tinejdžera stara 14 i 15 godina otuđila su vozilo iz komšiluka kako bi snimili klip za ovu društvenu mrežu, a do nesreće je najverovatnije došlo zbog neprilagođene brzine vozila. Kako je tada preneo RTS u nesreći je stariji dečak stradao, dok je mlađi pobegao sa lica mesta, ali je kasnije priveden.

Da li se radi o nameri da se snimak napravi zbog TikToka, kako prenosi javni servis, policija utvrđuje tako što pregledava snimke sa kamere obližnje benzijske pumpe, a kako se dodaje, sve ovo dodatno potrepljuju i snimci sa telefona dva dečaka.

Iz policije su ovim povodom naglasili da je u poslednje vreme povećan broj nesreća prouzrokovanih nepromišljenim ponašanjem tinejdžera, koji ne razmišljaju o svojoj bezbednosti, a sve zarad više lajkova na društvenim mrežama.

I to nije sve. Još jedan slučaj je nedavno uzbudio javnost a vezuje se za snimke i društvene mreže. Naime, trinaestogodišnji dečak iz Pančeva je ovog leta je zadobio lakši potres mozga i to kada se sapleo o papuču i pao na beton tokom igre izazova na društvenoj mreži TikTok. On se tada umotavao u streč foliju sa još jednim petnaestogodišnjakom. Dečak je nakon toga pregledan u Opštoj bolnici Pančevo i nije hospitalizovan.

Izazovi koji se na ovoj platformi postavljaju i zbog kojih su neka deca bila spremna da ugroze svoju ali i bezbednost drugih, otvorili su pitanje granica u ponašanju. Iako je prvenstveno namenjena za kreiranje i deljenje kratkih video sadržaja, među decom je postala posebno popularna jer su oni počeli da je doživljaju kao poligon za oponašanje određenih trendova.

Zbog toga je američko ministarstvo pravde podnelo početkom avgusta tužbu protiv TikTok-a i matične kompanije „BiteDance“ jer, kako su naveli, ne vode računa o deci i nisu zaštitili privatnost dece mlađe od 13 godina na pomenutoj društvenoj mreži.

Društvene mreže sve primaljivije mlađoj deci

Nesporno je da na društvenim mrežama ima dosta sadržaja koje su kreirali i u kojima su učestovala upravo deca, a neka od njih nikako nisu primerena njihovom uzrastu.

Što se Srbije tiče, u Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija za Euronews Srbija kažu da oni ne vode odvojenu statistiku o broju slučajeva po vrsti društvenih mreža ili aplikacija, ali navode da uvek reaguju kada im neko prijavi slučaj neprimernog sadržaja na tim mrežama.
„Građanima smo dostupni na društvenim mrežama Tiktok, Instagram, i Fejsbuk (nalozi „pametnoibezbedno“).

Ukupna dosadašnja komunikacija Centra koja je nastala u okviru prijava sadržaja, od osnivanja do sada, iznosi 42.944. Od toga 17 predmeta, koji su se odnosili na lažne i opasne igre na internetu je prosleđeno na dalje postupanje nadležnim institucijama – Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i Ministarstvu unutrašnjih poslova i Odeljenju za visokotehnološki kriminal“, navode iz Centra.

Kako objašnajvaju, prijavu može da načini roditelj, ali i ne mora, već je važno da ih neko obavesti o određenom slučaju.

Katarina Jonev Ćiraković, edukatorka za bezbednost dece na internetu, objašnjava za naš portal da je TikTok trenutno jedna od najpopularnijih aplikacija na svetu i dodaje da su njeni korisnici uglavnom deca i mladi.

Objašnajva da iako je za decu mlađu od 13 godina zabranjeno da imaju nalog, i kod ove, kao i kod drugih mreža se to pravilo krši, jer deca lažu za godine.

„Problem je u tome što oni najpre lažu za godine da bi napravili nalog. Drugo, ne znaju na pravi način da ga koriste pa su im profili otovreni. Jako često ne vode računa kada su u pitanju sadržaji koji se promovišu pa često sebe dovode i svoju reputaciju kao upitnu“, objašnjava ona.

Izazovi sve opasniji, agresivniji i neprihvatljivi

Ćirković objašnjava da ono na šta su deca spremna da urade upravo zbog lajka i pregleda na društvenim mrežama prevazilazi sve granice. Naime, kako objašnjava postoje brojni izazovi koji treba da se shvate kao „crvena lampica“, da celokupno društvo – od roditelja preko škole do okruženja mora da bude svesno opasnosti.

„Deca vole ove izazove, jer sve te vratolomije koje čine ona vide i kod svojih uzora, ali ujedno žele i da probiju svoje granice i da vide dokle mogu da idu. Nedavno je bio slučaj da su se devojčice od oko 12 godina dogovarale da se nađu u dečijem parku kako bi se tukle i to snimile za mreže. Razumete, one dogovaraju tuču, tu više nema da neka deca napadaju drugo dete. One se dogovaraju. Takođe jedna od najekstremnijih situacija bila je nedavno u jednom gradu u Srbiji gde je dečak od druga tražio da mu stavi kesu na glavu i da se tako snimaju.“, rekla je ona.

Jonev Ćiraković veruje da je u dečijem fokusu uravo želja za pažnjom i popularnošću veća od svesti kakve posledice neko njihovo ponašanje može da izazove.

„Deca za veliki broj ovih TikTok izazova, često ne razmišljaju. Ona nisu svesna da mogu da povrede sebe ili nekog drugog. Nismo im objasnili pravila igre u digitalnom svetu, već su prepuštena sami sebi“, smatra ona.

Objašnjava i da je problem u algoritmu koji ovakve sadržaje izbacuje na površinu, pa oni lako budu vidljiviji i onima koji ih ne traže.

„Cirkulacija ovakvog sadržaja se veoma brzo širi i tek kada naiđemo na strahotne posledice mi reagujemo. Ono što treba da shvatimo da ovde više nije samo stvar da deca prikupe što više lajkova, već i da skrenu pažnju na sebe. Da pokažu sebe, da se istaknu, kako su oni bolji i jači. Neretko i pod uticajem sredine ulaze u ovakve aktivnosti“, rekla je.

Kako se zaštititi?

Reakcija na ovakva sadržaj je ključna. Iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija kažu za Euronews Srbija da građani mogu da ime se obrate radnim danima u periodu od 07.30 do 15.30 i to na besplatan broj telefona 19833. Kako dodaju, pozivi su anonimni.

Takođe, mogu da kontaktiraju putem imejl adrese bit@mit.gov.rs, kao i da podnesu prijavu o digitalnom nasilju i štetnom i neprikladnom sadržaju putem onlajn obrasca na našem sajtu www.pametnoibezbedno.gov.rs.

Jonev Ćiraković navodi da je u ovakvim slučajevima taokđe važno izaći iz okvira digitalne sfere, jer kako kaže, živi razgovor sa stručnjacima ali i unutar porodice mogu da utiču na decu da malo ozbiljnije porazmisle o svom ponašanju kada su društveme mreže u pitanju.

„Roditelji moraju mnogo više da se uključe i da mngo više da pričaju sa svojom decom. Da budu upućeni u to šta se dešava. Neće svako dete rizikovati svoj život zbog nekog lajka na mrežama, ali deca koja nemaju nikakvu komunikaciju sa porodicima lakše se odlučuju za to. Takođe, važno je i da reguju škola, okruženje. Dešava se čak i da dete koje je za primer počne da se ponaša na drugačiji način i da ga privlače te stvari. Problem je dosta dublji i pitanje je cele zajednice. Jedino tako možemo da utčimo da ovakvih slučajeva nema ili se osetno smanje“, rekla je.