Da li deci u školama treba oduzimati telefone i tokom odmora

Da je uvođenje sličnog zakona u Srbiji dobra ideja, slaže se i psihološkinja Snežana Repac. Ona kaže za NIN da je, od kad su mobilni telefoni počeli da se nose u školu, postojala priča o njihovom ukidanju I da je bilo dosta predloga. Međutim, mišljenje roditelja je bilo podeljeno i ta praksa nikada u potpunosti prihvaćena.

“Roditelji su bili podeljeni, jedni su tražili da deca nose telefone kako bi ih proveravali i roditelji su ti koji su prvi omogućili da deca imaju telefon, što nije bila dobra strategija. Mislim da je prošlo previše vremena da neko shvatio da te telefone treba isključiti sa nastave, oni su čitavu jednu generaciju uskratili za normalno funkcionisanje na času. A pogotovo u vreme korone, kada su ih same okolnosti usmeravale na mobilni telefon. Oni su to shvatili previše ozbiljno i ceo svoj svet su preselili na telefon. Tako da sad moramo da se vraćamo na fabričko podešavanje, na ono što je normalno”, objašnjava Repac.

Repac kaže da postoji bojazan da bi zabrana kod dece mogla da izazove želju da se takmiče oko toga ko će da prekrši zabranu, a da ne bude uhvaćen i to bi im i to mogao biti neki vid preukupacije.

Dodatni problem predstavlja i potpuna zavisnost od telefona koja je za vreme pandemije Kovid 19 dodatno uznapredovala. Kada se nastava prebacila u online prostor, učenici su bili primorani da se prilagode tom modelu koristivši Gugl učionice, i ostale internet alatke.

“To je ono što je uvedeno u vreme korone i tako je ostalo. Tako da, biće potrebno vreme odvikavanja i vreme za adaptaciju na neke redukovane uslove, odvikavanje od interneta pogotovo za one koji su zavisni od njega. Dosta problema će se pojaviti ukoliko se telefoni oduzmu, jer su oni zavisni od njih, znači, moraće da budu uključeni stručnjaci, jer će deca biti prilično nervozna i razdražljiva”, kaže Repac.

Odvikavanje i edukacija

Pred nama je čitava nova generacija koja je odrasla na internetu sa telefonima u rukama. Postavlja se pitanje, kako ih odvići od prekomerne upotrebe pametnih telefona, posebno u obrazovnim ustanovama, uzevši u obzir da su postali neizostavni deo svakodnevnice?

“To zavisi od strategije koja bi se primenjivala, treba da se primeni podjednako na svim nivoima, jer ukoliko u jednoj sredini imamo nešto što je u drugoj sredini zabranjeno, onda će to da pravi veliki problem. Ono što bi išlo na stranu postepenog ukidanja je da bi verovatno bilo potrebno da se napravi višemesečna i višegodišnja medijska kampanja.Zapravo, obrazovanje i roditelja i učenika i nastavnika na svim nivoima školovanja, zašto, kako i zbog čega nije dobro da dete od malena sedi sa mobilnim telefonom i tabletom”, rekla je za NIN psihijatar Aleksandra Bubera Ninić.

Još jedan problem, prema njenim rečima, jeste što roditelji od malena navikavaju decu na telefone i tako ih uče da sebe regulišu pomoću pametnih uređaja što će ostaviti negativne posledice na koncentraciju, učenje i socijalne veštine.

“Nažalost, uobičajena praksa je postala da od malena, kada rotielji ne mogu da izađu na kraj sa detetom, oni mu stave tablet sa nekim crtanim filmom koji onda tamo skače, pišti, peva i onda se dete zagleda u to i možete da ga nahranite, obučete itd. I to jeste u kratkom roku fino rešenje, ali na duže staze, ako vi navikavate dete da reguliše sebe pomoću tableta, računara, mobilnih telefona, onda će biti jako teško da ga nauči da reguiše sebe samo jer je funkcija roditelja da nauče dete da usvoji onaj način regulisanja kojim ga oni regulišu. Ukoliko dete umesto roditelja koji ga reguliše, koriste pametne telefone i neke načine koji nisu ljudska komunikacija, onda se svi loše efekti od ranog detinjstva reflektuje na pažnju, učenje, čitanje,a socijalne veštine i komunikaciju”, objašnjava Bubera Ninić.

Ipak, prema njenim rečima, zabrana kao takva možda i nije najbolja ideja, makar ne sa tim nazivom jer “kad god imamo zabranu, imamo i pobunu i kada nešto zabranite imate otpor“.

„Korišćenje pametnih telefona u školama trebalo bi da se reguliše jer oni omogućavaju pristup i slanje informacija na mnogo načina, što može ometati učenje, pamćenje i pažnju zbog prekomerne stimulacije mozga. Brze promene sadržaja na mobilnim telefonima ometaju sposobnost učenika da se fokusiraju. Naši mozgovi ne mogu dovoljno brzo evoluirati da bi se prilagodili brzom razvoju tehnologije, koja se menja svakih pet godina, dok evolucija ljudskog mozga traje vekovima, čak i hiljadama godina. Ovaj raskorak između brzine tehnoloških promena i sporog prilagođavanja našeg mozga dodatno komplikuje proces učenja i razvoja kod mladih“, objašnjava psihijatar.