Da li je vino zaista od grožđa, a sir od mleka – možemo li verovati deklaracijama

Kako da znamo da je kafa koju smo kupili prava, ili da je sok zaista od voća. Mnogi se odlučuju za crni hleb iz zdravstvenih razloga, ali je Državna revizorska institucija utvrdila da je to najčešće lažan proizvod. U 22 slučaja od 25 med na policama nije pravi.

Tehnologija je napredovala, pa se prava sirovina lako zameni veštačkom i rafove preplave proizvodi spornog kvaliteta. Istraživanje klastera „Ujedinjeni za kvalitet“ pokazalo je da se u 88 odsto slučajeva u prodavnicama nudi lažni med kao pravi.

„Takvi proizvodi su jeftiniji, onda su konkurentniji u ceni i onda nelojalna konkurencija dobija tržište, a pravi proizvođači ne mogu da prodaju svoje proizvode“, rekao Ivan Smajlović iz Klastera „Ujedinjeni za kvalitet“.

Najčešće se potrošači obmanjuju i kada su u pitanju sokovi, kafa, sir, rakija, vino… Čak i ako uspete da pročitate sitna slova na deklaraciji, to vam neće mnogo pomoći. Kvalitet je moguće proveriti samo u laboratoriji.

“Oni se naprave da izgledaju kao original, nameste se svi osnovni parametri kvaliteta da on zadovoljava i ekstrakt i sadržaj alkohola i šećer i kiseline. Sve se to tehnološki namesti, ali sirovina nije grožđe ako govorimo o vinu, ili ako govorimo o medu“, kaže Smajlović.

Ova pojava inače nije specijalnost samo naših proizvođača. Ovih dana u Hrvatskoj je analizama utvrđeno da je čak šest od sedam vina u prodavnicama razvodnjeno. Zdravstveno su ispravna, ali lošeg kvaliteta.

Zakonska regulativa i nepravilnosti u vezi sa hranom

Nenad Vujović iz Odeljenja inspekcije za bezbednost hrane Ministarstva poljoprivrede rekao je gostujući u Beogradskoj hronici da ovi proizvodi nisu ono za šta se predstavljaju.

„Broj takvih slučajeva u našoj zemlji je mali… Takvih slučajeva ima i pratimo ih, najčešće ih bude u kafi, prirodnim rakijama i u nekim slučajevima što se meda tiče“, naveo je Vujović.

Kaže da spisak tih proizvođača postoji i da se oni redovno kontrolišu. Ponavlja da je reč o malom broju slučajeva, ali koji ukazuju da takve slučajeve treba pratiti i pažljivo kontrolisati.

Prema njegovim rečima, naša zakonska regulativa pokrila je sve moguće nepravilnosti u vezi sa hranom – od zdravstvene ispravnosti, kvaliteta, pa do obmane potrošača.

„Obmana potrašača se zakonom definiše, ako se neko usudi da napravi prekršaj te vrste, on je sankcionisan po Zakonu o bezbednosti hrane i dužni su da povuku proizvod sa rafova. Mi pratimo i uglavnom to izvršavaju. Ako inspektor dâ nalog i on ne postupi po tome, postoji mera, ponovo podnosimo prijavu zbog nepoštovanja naloga i pokušavamo da te kazne daju dovoljno razloga proizvođačima da prestanu to da rade“, rekao je inspektor.

Kada je reč o tome ko se češće bavi obmanom potrošača, inspektor kaže da su skloniji obmanjivanju mali proizvođači koji tek ulaze na tržište.

Na konstataciju da je Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“ ustanovio da 22 od 25 proverenih uzoraka meda nisu bili med, inspektor naglašava da se ne može biti reprezentativan na tako malom uzorku.

„Naša analitika kaže da ima takvih slučajeva, ali da ih je malo“, istakao je Vujović.