Dan rudara, više od veka traje borba za bolje uslove i modernizaciju procesa proizvodnje

U rudnicima širom Srbije, Dan rudara obeležava se kao sećanje na 6. avgust 1903. i veliki rudarski štrajk – za bolje uslove rada i veće zarade. Privatizovani rudnici, kao i EPS-ovi površinski kopovi, stalno se modernizuju. Ali najveći problem je devet rudnika podzemne eksploatacije, koji posluju u okviru „Resavice“, gde se radi kao i pre 120 godina – ugalj se kopa ručno 

 „Rudnici Resavice“ zapošljavaju 3.500 ljudi i nalaze se u nerazvijenim sredinama gde su najčeće i jedini izvor prihoda. Neke jame su pred zatvaranjem, ali ima i prespektivnih sa rezervama kvalitetnog uglja – „Štavalj“, „Rebas“ kao i „Soko“, koji od aprila prošle godine ne radi zbog nesreće kada je poginulo 8 rudara. Od ove godine, prvi put od osnivnja resavički rudnici plaćaju rudnu rentu, ali i dalje država ih finasira sa 5,5 milijardi dinara, što ide na plate. Rudari se bore da sa zastrelom opremom i procesom rada održe prizvodnju.

„Utovar je ostao primitivan na lopatu, ništa mehanizovano nije. Izvoz je isto trasportnim trakma, ništa nije promenjno“, kaže rudar Ljubomir Đoković.

Bogićević Ivan iz Ibarskih rudnika kaže da bi bilo dobro da plate budu veće.

„Valjalo bi da plate budu veće, deca su porasla veći su prohtevi“, kaže Bogićević.

I njegove kolege kažu da rade u teškim uslovima, a nove mehanizacije nema.

U privatizovanim rudnicima druga slika: rade bolje, zarade su dobre i proces rada se automatizuje. To potvđuju u rudnicima u Gornjem Milanovcu, Ljuboviji i Bosilegradu kojim upravlja britaski Mineko. I u Borskim rudnicima od dolaska Ziđina proces proizvodnje se modernizuje. Kineski partner za pet godina uložio je tri milijarde dolara i obećava „zeleno rudarstvo“.

„Ja sam ovde tri deceneje, prošli smo kroz tri deceniju uspona i padova. Ali zadnjih pet godina posebno zadnjih tri godine stvari su se mnogo promenile na bolje. Kada kažem na bolje u smislu uslova rada, u smisliu motivacije, u smislu bezbednosti“, Milan Delić.

I na EPS-ovim površinskim kopovima Kolubare i Kostolca napredan tehnološki proces je, kažu, prioritet jer je na rudrima velika odgovornost – od uglja koji iskopaju zavisi proizvodnja struje i sigurnost snabdevanja zemlje. Kopovi su na otvorenom, a radi se neprekidno u svim vremenskim uslovima.

„Navikli smo, radimo i danju i noću, plus 38 stepeni danas, 40 i više prošle godine a i na -20. Proces ne sme da stane, naročito prema blokovima elektrane. U smislu uslova rada za sad smo obezbedili klima uređaje u prostorijama i u kabinam abafgera“, objašnjava šef rudarske službe na kopu Drmno-Kostolac Bojan Stokić.

„Generalno naš najveći problem je prašina. Mada, nekada zna da bude gore i na kiši, kada su obilne padavine. To su problemi sa kojima se mi ovde najviše srećemo“, kaže rudarski nadzornik Igor Pejčić.

Rudarski sektor zapošljava 30.000 ljudi, a prosečna zarada je 116.000 dinara. Uz čestitku rudarima, resorna ministarka poručuje da se od rudrskih kompanijama zahteva usklađivanje sa tehnološkim i ekološkim standardima.“Ukupna proizvodnja ruda i mineralnih sirovina je dostigla 100 tona prošle godine. Mi moramo da čuvamo našu tradiciju rudarskog sektora, Srbija je zemlja bogata mineralnim resursima i cilj Vlade Srbije je da nastavi da ih eksploatiše, koristi rudraski sektor na održiv način. Pre svega kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu i sve ono što rudarska tehnologija nosi“, ističe ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

U rudnicima širom Srbije, Dan rudara obeležava se kao sećanje na 6. avgust 1903. i veliki rudarski štrajk