Deca sve kasnije počinju da govore, gde leže uzroci?

Deca u Srbiji sve kasnije nauče da govore, upozoravaju logopedi. Logopedske ordinacije su pune dvogodišnjaka i trogodišnjaka koji još nisu progovorili ni reč. Razloge za ovu pojavu, za RTS, navodi logoped Marijana Mirković.

Logoped Marijana Mirković, iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju, objašnjava da se progovaranjem smatra prva svesna upotreba reči sa značenjem koja je socio-emocionalno obojena i to se obično dešava na uzrastu oko 12. meseca.

Ali, nažalost, poslednjih godina smo svedoci da nam deca sve kasnije progovaraju i da ta prva reč sa značenjem dolazi u drugoj godini, ili sa dve i po godine, ili i kasnije što je, naravno, vrlo zabrinjavajući podatak iz prakse.

Mirković kaže da razlozi za sve kasnije progovaranje mogu biti različiti.

“Imamo decu sa rizikom, prevremeno rođenu decu, decu koja imaju neke neurološke poremećaje, decu sa oštećenjem sluha, ali njih je manje, ili sa nekim genetskim, hromozomskim aberacijama, ali ima i dece, primećujemo u praksi, koja u poslednje vreme, kao da nisu dovoljno stimulisana, kao da im nije u tom ranom uzrastu posvećena dovoljna pažnja što se tiče samog progovaranja”, objašnjava ona.

Zabrinjava podatak prerane upotrebe mobilnih telefona, kompjutera, raznih video-igara kod dece. Deca brzo savladavaju te tehničke aktivnosti i veštine, međutim, to ne utiče pozitivno na govrni razvoj. Dakle, usporava ga. Ne može da izazove govorni poremećaj, ali u velikoj meri odlaže i progovaranje i razvoj rečnika, rečenice i komunikaciju.

Koji su to prvi znaci da nešto nije u redu i da je potrebna poseta logopedu?

“Ako dete tipičnog razvoja progovara od prve godine, njegovo razumevanje, njegova recepcija govora, ide šest meseci ispred tog progovaranja, odnosno, ekspresije. Kod ove dece je i razumevanje govora narušeno”, kaže sagovornica RTS-a.

Dakle, oni ne reguju na neke osnovne direktive i naloge roditelja. Roditelji obično prelaze preko toga. Ako ga prozivaju imenom – ono ne reaguje – oni odustanu i dete se ne nauči da je ono prozvano, kada ga određenim imenom oslove, i nastavlja da se bavi nekom svojom aktivnošću ili nekom svojom igrom, okupirano nekim predmetima koji su mu zanimljivi.

Kad treba potražiti stručnu pomoć?

Trebalo bi kada dete kasni u govornom razvoju, da ako se progovaranje ne desi do petnaestog meseca, da potraže stručnu pomoć. Znači prvo lice koje stimuliše celokupan razvoj deteta je majka, da se obrati, da potraži stručnu pomoć pedijatra, a pedijatar će onda da pregleda to dete i uputi nadležnom logopedu.

Posle koliko vremena rada sa logopedom se mogu očekivati prvi rezultati?

“Što se tiče stimulativnog tretmana, rezultati su individualni. Oni zavise od nivoa kad je dete krenulo na tretman, od njegovih psiho-fizičkih i bioloških sposobnosti i od same stimulacije, od kvaliteta tog tretmana”, kaže i dodaje da nije dovoljno da dete samo odlazi kod logopeda na određene seanse, periodično ili nedeljno, ili dva puta nedeljno, već da je bitno da roditelj svakodnevno sa detetom sprovodi taj stimulativni tretman.

Kako roditelji mogu da pomognu detetu da razvije govor?

“Ono što je bitno kao što su nas naši roditelji stimulisali. Živa reč, obraćanje deci, skretanje pažnje na govor, skretanje pažnje na ljude u sredini, okruženju, na predmete, imenovanje tih osoba i tih predmeta, pevanje pesmica… Deca najbolje, najprirodnije i najlakše uče uz igru i zato je bitno da roditelj nađe vremena da to vreme koje provode sa detetom bude kvalitetno, a ne samo da bude u kvantitetu, nego i u kvalitetu”, navodi logoped.

Deca u Srbiji sve kasnije nauče da govore, upozoravaju logopedi. Logopedske ordinacije su pune dvogodišnjaka i trogodišnjaka koji još nisu progovorili ni reč. Razloge za ovu pojavu, za RTS, navodi logoped Marijana Mirković.