Deca u Srbiji se najčešće žale na zloupotrebu fotografija i ucene: Kako postupiti kada primetimo digitalno nasilje

Beković je rekla za Tanjug da se deca o iskustvu nasilja na internetu poveravaju pre svega nastavnicima jer u njih imaju najviše poverenja, dok su roditelji poslednja adresa kojoj se obraćaju po tom pitanju, kao i da kontakt centar dobija pozive i od roditelja i nastavnika, dok se deca javljaju onda „kada se više nema kud“.

„Sama mogućnost da neko prijavi digitalno nasilje na anonimni broj telefona 19833 ohrabruje sve građane i decu da nam se obrate za pomoć i podršku“, rekla je Beković.

Govoreći o pozivima, ona je rekla da ih svakodnevno primaju, te da se jedan deo odnosi na prijavu digitalnog nasilja, a drugi na potrebu za savetima, informacijama i tehničkom podrškom.

„Deca se najviše žale na zloupotrebu fotografija, ucene i pretnje eksplicitnim fotografijama, ali i da ih kontaktiraju nepoznate osobe, dok roditelji uglavnom pozivaju zbog prekomerne upotrebe interneta, odnosno zavisnosti od video igrica“, objasnila je ona.

Objašnjavajući proceduru nakon prijave, Beković je rekla da je Centar putem aplikacije povezan sa nadležnim institucijama, odnosno Odeljenjem za visokotehnološki kriminal i Tužilaštvom i da se, po prijemu prijave, ti organi odmah obaveštavaju.

Beković je apelovala na sve građane da, prilikom podnošenja prijave, dostave i dokaze – skrinšotove ekrana i linkove, kako bi slučaj mogao da se procesuira.

„Dakle, nikada ne brišite neprimerene poruke i sadržaj, kao i ružne fotografije, već to čuvajte pre svega kao dokaz“, istakla je ona.

Kada je reč o „bezazlenim internet šalama“ koje mogu imati negativne posledice po dete na koje se odnose, Beković je rekla da je od velikog značaja uloga roditelja koji pri vaspitanju moraju deci da objasne da ono što je za njih smešno i šaljivo, za drugo dete može biti uvredljivo.

„Roditelji još pre kupovine digitalnog uređaja i puštanja deteta na internet moraju da mu objasne da, kao i u realnom svetu, ne sme nikoga da vređa i omalovažava, kao i da sav govor mržnje može da bude upotrebljen u procesu protiv njega“, objasnila je Beković.

Ona je naglasila da roditelji moraju da budu upućeni u to šta se sve postavlja na internet, šta od toga njihova deca konzumiraju, s kim ćaskaju i zašto ih privlače određene igre, kao i da ukažu na opasnost od različitih internet izazova, naročito na TikToku.

„Da im objasne da to nije način da privuku pažnju, već da može biti jako opasno po njihov život. Mi smo imali veliki broj slučajeva sa smrtnim posledicama prilikom učešća dece u takvim izazovima, zbog čega bi trebalo i roditelji i deca da prijavljuju ovakav sadržaj“, podvukla je ona.

Imajući u vidu da su deca često veštija od svojih roditelja u korišćenju interneta, Beković je rekla da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija svakodnevno održava edukacije putem Nacionalnog kontakt centra u svim osnovnim i srednjim školama na kojima informiše odrasle o načinu na koji treba da zaštite svoju decu.

„Deca ne smeju objavljivati privatne podatke – gde žive, u koju školu idu, da ostavljaju broj telefona, da ne objavljuju svoju lokaciju, naročito kada negde idu sama. Ukoliko roditelji dozvole detetu da otvori društvenu mrežu, bitno je da ga upozore šta se sve tamo dešava, da profi bude zatvoren za javnost, ali i kako da se ponaša i kome da prijavi ukoliko se desi problem, jer niko nije apsolutno bezbedan, budući da uvek postoje zlonamerne osobe“, rekla je Beković.

Ona se osvrnula i na nacionalnu platformu Čuvam te i podsetila da je reč o međuresornoj saradnji putem koje se mogu prijaviti svi oblici nasilja, uključujući i digitalno.

„Svi mi zajedno – institucije, mediji i nevladin sektor, moramo da se trudimo da smanjimo rizik od svakog vida nasilja, a prevencija je jedan od najboljih načina. Kada smo upućeni u ono što se dešava i imamo informacije i znanje, onda ćemo smanjiti taj rizik od svih opasnosti i zaštiti decu, koji su najosetljivija kategorija“, zaključila je Beković.