Desnorukost i levorukost su najveće misterije u medicini

Levorukost i desnorukost su fenomeni koji predstavljaju jednu od najvećih misterija u medicini, koja neprestano intrigira naučnike, izjavio je pedijatar Saša Milićević za Tanjug.

„Za sada još neko potpuno objašnjenje ne postoji, primećeno je kod jednojajčanih blizanaca koji dele isti genetski materijal da jedan bude levoruk, drugi desnoruk i to se često dešava“, izjavio je Milićević, povodom Međunarodnog dana levorukih, koji se obeležava danas.

On je dodao da ispitivanja pokazuju, da ako jedan od roditelja više koristi levu ruku, postoji veća šansa da će je i dete koristiti, a ukoliko oba roditelja koriste levu ruku, ta mogućnost se povećava na 40 odsto.

„Još uvek nije dokazano da to mora imati genetsku predispoziciju ili je to možda neki faktor koji mi još uvek ne možemo da utvrdimo“, naveo je Milićević.

Prema njegovim rečima, pre druge godine teško je utvrditi da li će beba biti levoruka ili desnoruka.

„Postoje različiti radovi koji govore da dete u majčinom stomaku prilikom ultrazvuka koristi jednu ruku više, a drugu manje. Kasnije kada se beba rodi obično sisa više jedan palac nego drugi“, objasnio je Milićević.

Sagovornik Tanjuga je naveo da postoje različita ispitivanja koja na statističkoj osnovi pokazuju da su levoruki ljudi skloniji glavobolji, depresiji i alergijskim bolestima, ali i da poseduju veći stepen inteligencije.

„Smatra se da su osobe koje imaju IQ veći od 140 uglavnom levoruke. Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Tesla, Ajnštajn, Napoleon, Gete, Bah su bili levoruki“, rekao je Milićević.

Etnolog Vesna Marjanović je objasnila da se leva strana u tradicionalnom društvu posmatrala sa negativnog aspekta, kao i da se povezivala sa nečistim i zlim silama.

„Kada govorimo uopšte o levoj i desnoj strani u našoj tradicionalnoj kulturi, leva strana se uvek tretirala kao nešto negativno, kao nešto što je povezano sa nečastivim, sa đavolom, sa tim zlim silama i leva strana je u našoj tradicionalnoj kulturi pripadala ženi kao nečistom biću. Odrastanje u tradicionalnom patrijalhalnom društvu nije bilo dobro, jer samim tim ako ste vi levoruk, onda se izdvajate iz kolektiva“, ukazala je Marjanović.

Prema njenim rečima, prilikom odrastanja je, kao levoruka osoba, osećala da je život bio prilagođen onima koji se više koriste desnom rukom.

„Bilo da uzmete nož za sečenje hleba, ili neki nož koji ima samo oštricu sa jedne strane, ili kada imate određenu džezvu za kafu ili peglu koja je imala sa strane gajtan, uvek ste bili podređeni pošto se sve upetljavalo i nije se moglo normalno raditi levom rukom“, rekla je Marjanović.

Za vreme njenog detinjstva, kaže Marjanović, praksa je bila da se deci u školama brani da pišu levom rukom.

„Ja sam 1954. godište, tada su branili u školama da se piše levom rukom i u prvom razredu moji roditelji su imali problema sa učiteljicom da dokažu koliko je jako važno da pišem onako kako sam rođena“, objasnila je Marjanović.

U kratkoj anketi, jedna građanka, na pitanje da li ima nekoga iz okruženja ko piše levom rukom i šta misli zašto je to tako, rekla je da njena kćerka koristi levu ruku, kao i da je izrok verovatno u tome što joj je razvijenija leva strana.

Druga anketirana građanka izjavila je da njen unuk piše levom rukom, iako su svi u porodici dešnjaci. Ona je navela da su, prema njenim iskustvima, levoruki ljudi samostalni, samouvereni, radni, hrabri i inteligentni.