Digitalno nasilje: Osvetnička pornografija u Srbiji

Osvetničkom pornografijom uništavaju se životi žena i devojaka, institucije ostaju gluve, a društvo i dalje odbija da razume razmeru posledica ovog problema. Zašto nema jedinstvene osude i do kada će žrtva biti kriva?

Osim aktivistkinja za ženska i ljudska prava, čini se da se ovim problemom malo ko bavi, piše Dojče Vele.

Nadležni mahom ćute dok se u grupama na mreži Telegram svakodnevno razmenjuju fotografije dece, žena i devojaka. Na to, prečesto se čuju komentari u kojima se krivica svaljuje na žrtvu i nehajno pita „pa što se slikala?“

Nedozvoljenom distribucijom i prodajom ovih fotografija narušava se intima devojaka i žena, kalja njihov ugled u društvu i ugrožava dostojanstvo. Ali, osim po društveni status, ovo može imati dalekosežne posledice i po njihovo mentalno i fizičko zdravlje.

Kako društvo doživljava problem osvetničke pornografije i da li razume razmeru njegovih posledica?

Šta je osvetnička pornografija?

Osvetnička pornografija je oblik rodno zasnovanog nasilja, čije su žrtve u 90 odsto slučajeva žene.

Evropski institut za rodnu ravnopravnost definiše je kao pornografiju bez saglasnosti, koja podrazumeva onlajn distribuciju seksualno eksplicitnih fotografija ili snimaka, bez pristanka osobe prikazane na slikama.

Počinioci ne moraju uvek biti (bivši) partneri, slike mogu biti dobijene i hakovanjem računara, telefona ili naloga na društvenim mrežama, a cilj je da se žrtvi nanese šteta u realnom životu.

Sagovornice DW saglasne su da je upotreba ovog termina česta i ujedno neadekvatna, te da se kroz njegovu ustaljenu upotrebu najbolje opisuje kakav odnos društvo ima prema ovom problemu.

„Ta terminologija podrazumeva da je žena nešto uradila i da se on njoj sveti, što znači da je deo odgovornosti na njoj“, objašnjava Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Žene sa Balkana u raljama Telegram grupa

Tromesečno istraživanje Telegram grupa, koje su sprovele osnivačice Udruženja „OsnaŽene“, pokazalo je da se u ovim grupama, koje broje nekoliko desetina hiljada članova, na dnevnom nivou razmenjuje incesna, dečija i osvetnička pornografija.

Situacija je dodatno otežana sve češćom upotrebom „dipfejka“ (deepfake) – fotografija i video snimaka generisanih veštačkom inteligencijom, gde se menjanjem lika ili glasa osobe stvara lažni sadržaj, kojim se povređuje nečija privatnost.

Nikolina Tomašević iz Udruženja „OsnaŽene“ kaže da, uprkos stravičnim dokazima do kojih su došle, većinski deo društva i dalje okrivljuje žrtve i smatra da je sama kriva jer se slikala ili slala fotografije.

Napominje da ljudi nisu svesni psiholoških i fizičkih posledica koje ovi slučajevi mogu ostaviti po žrtvu.

„Ljudi često objektivizuju žrtvu. Ako je ona devojka koja je bila obučena od glave do pete, išla u crkvu, onda ona zavređuje empatiju. Ako je pak obukla kratku suknju, ona je svojim izgledom i načinom oblačenja izazvala nasilnika da reaguje i zaslužuje da postane žrtva“, kaže Tomašević za DW.

„To mi je uništilo život“

Članice Autonomnog ženskog centra su početkom godine, peticijom „Zakuni se u zakon“, od institucija zatražile da osvetnička pornografija bude uvrštena u Krivični zakonik kao krivično delo. Za razliku od Srbije, susedne Hrvatska i Crna Gora već imaju takvo krivično delo.

Za manje od mesec dana prikupile su više od 20.000 potpisa, što je pokazalo da postoji deo društva koji to vidi kao problem i zahteva promene.

„To su najčešće mlade devojke, srednjoškolke, studentkinje – nova generacija koja je osvešćena i neće da trpi. U toj grupaciji su i žene koje su preživele taj vid nasilja, kao i mladi roditelji, pre svega ženske dece, koji prepoznaju kakav je svet u kojem njihove ćerke odrastaju i žele neku promenu“, ističe Pavlović iz AŽC-a.

Ipak, naišle su i na veliki broj komentara kojima se odgovornost prebacivala na same devojke i žene kojima se to desilo, što ukazuje „da se ne razumeva zašto je to nasilje“.

„Srž problema je mržnja prema ženama (mizoginija) i patrijarhalno vaspitanje koje je sa time povezano, ali i iščašeni i pervertirani osećaj odgovornosti, na više nivoa društva“, objašnjava Pavlović za DW.

Ona dodaje da su to „uglavnom mladi ili stariji muškarci, koji i dalje smatraju da žena ne treba da bude seksualno biće, već da bude na raspolaganju da zadovoljava njihove potrebe“.

Nereagovanje nadležnih kao šablon

Iako su članice „OsnaŽenih“ sve dokaze još pre nekoliko meseci predale nadležnom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, još uvek ništa nije preduzeto.

Time se šalje poruka da ovo nije ozbiljan problem, te da, iako veliki deo društva zahteva promenu, „institucije odbijaju da se njime bave, umanjuju ga. Time poručuju svim ženama da one nisu važne i da problemi koje imaju od ranog uzrasta njima nisu bitni“, kaže Pavlović.

„Institucije su trome, ukorenjene u predrasude i čine ih ljudi koji su i sami deo društva koje obitava u patrijarhalnim matricama.“

Kako Tomašević iz „OsnaŽenih“ objašnjava, još je opasnije što društvo, zbog nereagovanja institucija, „počinje da normalizuje takvo ponašanje“.

Šta dalje?

Pavlović pojašnjava da je pred državom i društvom mnogo posla, te da ovaj problem iziskuje institucionalne promene. Ali i primenu zakona.

„Uzalud je imati zakon koji se neće primenjivati ili ukoliko žene koje odu da prijave to delo nailaze na podsmeh, uvrede i neverovanje“, objašnjava ona.

Ističe da je društvu potrebna „promena diskursa o seksualnosti – da budu jasni pojmovi seks, seksualnost, pristanak, užitak, rodne uloge, stereotipi“, te da se te teme na vreme, i način primeren različitim uzrastima, otvaraju kroz obrazovni sistem.

„Mislim da je to jedino što može da dovede do novih generacija koje su osvešćenije i više poštuju žene“, zaključuje članica AŽC-a.