Dok su prijave za seksualno uznemiravanje anonimne, fakultet ne reaguje – kome se obratiti

Iako mediji danima prenose anonimne prijave žena protiv profesora na Beogradskom univerzitetu zbog seksualnog uznemiravanja, nijedan zvanični postupak još nije pokrenut. Šta je razlog.

Već nekoliko dana mediji prenose ispovesti bivših studentkinja Pravnog fakulteta o tome kako su doživele razne vrste seksualnog uznemiravanja na fakultetu. 

Ipak, to nije razlog da Upravni odbor Pravnog fakulteta sprovede bilo kakve mere ili interne kontrole.

„Ne možemo reagovati na osnovu glasina, dakle tek ukoliko takva pritužba dođe, pri čemu student ili studentkinja mogu da se obrate i dekanu, nismo u mogućnosti da preduzmemo mere koje su predviđene našim pravilnikom i ostalim propisima“, kaže Jelena Lepetić, vanredna profesorka Pravnog fakulteta.

„Sa stanovišta nas kao članova uprave ovog fakulteta i drugih kolega u kolektivu, svakako osuđujemo svako takvo postupanje i ponašanje i željni smo da rešavamo sve probleme i razgovaramo otvoreno o njima“, kaže prof. dr Bojan Milisavljević, prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu.

Prošle godine je uveden Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja, a izabrana je i poverenica za ravnopravnost na Pravnom fakultetu. Postoje i etički odbor i etička komisija, ali ova tela deluju samo „po pritužbi“.

Studenti se najčešće žale na upis i ispitne rokove. Prijava za seksualno uznemiravanja do sada nije bilo, tvrde na fakultetu. Studenti sa kojima smo razgovarali kažu da su samo u medijima imali priliku da čuju o seksualnom uznemiravanju na fakultetu.

„Stvarno ne znam da je bilo ko imao bilo kakvu neprijatnost sa profesorom, mi ne znamo, apsolutno, neke naše koleginice koje su imale neprijatno iskustvo“, kaže studentkinja.

„Možete da čujete neke navode, ali ne možete da govorite o tome da li se to desilo ili nije“, rekla je druga sagovornica.

Dok su prijave anonimne, fakultet ne reaguje, a upravo to je problem, tvrde stručnjaci. Dokle god postoji i trunka straha od mogućih posledica ili odmazde, neće biti ni javnih prijava. 

„Žrtve se dosta plaše da prijave iskustvo da su pretrpele seksualno uznemiravanje zato što se plaše da će kasnije teško u struci napredovati, kad govorimo o uznemiravanju na fakultetu, ono često može imati taj predznak seksualnog ucenjivanja, odnosi moći su u igri i u tom smislu žrtve neretko zavise, njihova karijera i dalje napredovanje, od seksualnog predatora“, kaže sociolog Milica Resanović.

„Ne postoje gotovo nikakvi mehanizmi za zaštitu privatnosti, to je najveći problem, jer vi danas možete i vozača GSP-a za prebrzu, agresivnu, bahatu vožnju anonimno da prijavite, ali vi ne možete anonimno da prijavite seksualno uznemiravanje“, kaže Jelena Lalatović iz Ženskog autonomnog centra.

Na adresu poverenice za zaštitu ravnopravnosti stigle su tri pritužbe studentkinja koje su se žalile na seksualno uznemiravanje na fakultetima u Srbiji.

„Protekle dve decenije, ali naročito poslednjih pet-šest godina, o tom problemu se otvoreno govori, ne zatvaraju se oči i naravno da ćete da imate utisak da je nešto eskaliralo, ne, to nije tačno, nego je ovaj problem stigao na rešavanje, na društvenu agendu“, kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Sve do juna prošle godine, samo pet visokoobrazovnih institucija u Beogradu posedovalo je pravilnik koji omogućava prijavu seksualnog uznemiravanja. O ovoj temi želeli smo da razgovaramo i sa predstavnicima rektorata, ali nisu želeli da komentarišu navode za koje još nema dokaza.

Iako mediji danima prenose anonimne prijave žena protiv profesora na Beogradskom univerzitetu zbog seksualnog uznemiravanja, nijedan zvanični postupak još nije pokrenut. Šta je razlog.