Domaćinstva najviše novca troše na hranu i piće
Prosečna neto zarada je u septembru iznosila 96.115 dinara, a prema podacima zvanične statistike, rast bruto i neto zarada u prvih devet meseci je u odnosu na isti period prošle godine iznosio 9,3 odsto.
Podeli vest:
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, septembarske bruto i neto zarade su nominalno veće za 13 odsto, a realno za 8,4 procenta. Ono što ipak zanima većinu, s obzirom na to da 50 odsto zaposlenih prima medijalnu zaradu, jeste da je ona u septembru iznosila 75.117 dinara. Da li je ova plata dovoljna za život ili samo preživljavanje?
Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, kaže da je kada se priča o zaradama relevantniji iznos medijalne zarade jer nju prima polovina zaposlenih. S druge strane, postoje velike razlike u regionima. Kada se priča o prosečnoj plati, treba imati u vidu da prosek obično podiže Beograd, kao i drugi gradovi koji imaju profitabilnije firme i zarade.
– Nije sve u procentima, treba zarade gledati realno. Ako bismo gledali procente, činilo bi nam se da su povećanja velika, pa tako i zarade ako gledamo prosek. Šta ako je onaj koji prima medijalnu zaradu podstanar ili ima kredit za stan? Da li mu je to dovoljno ako ima dvoje predškolske dece kojoj treba kupiti odeću i obuću? To je preživljavanje. Zarada bi morala da bude mnogo veća da bi se građani osetili kao da ne preživljavaju nego žive – kaže Andrićeva.
Prema računici Narodne banke Srbije i rezultatima objavljenim u novembarskom izveštaju o inflaciji, u prilog poboljšanju životnog standarda govore i podaci o rastu pokrivenosti korpe zaradom. Pokrivenost prosečne korpe prosečnom zaradom je u prvih sedam meseci iznosila 94 odsto. Zarade su brže rasle u javnom nego u privatnom sektoru, pri čemu je, navode iz NBS, rast bio dvocifren u gotovo svim privrednim delatnostima, izuzev energetike i IKT sektora. Statistika pokazuje da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u oktobru 2024. godine, u odnosu na mesec dana ranije, u proseku bile više za 0,6 odsto, a u poređenju sa istim periodom prošle godine 4,5 odsto. A kako sve to izgleda u realnosti, pokazuje nedavno objavljena anketa o potrošnji domaćinstva koju je pripremio Republički zavod za statistiku.
Kako piše Politika, prihodi domaćinstva u Srbiji u novcu su u 2023. godini u proseku iznosili 85.466 dinara. Većina prihoda dolazi iz redovnog radnog odnosa 52,5 odsto (46.114 dinara), penzija 30,9 odsto (27.155 dinara) i prihodi od poljoprivrede su četiri odsto (3.554 dinara). u Beogradu je prosečan prihod iz redovnog radnog odnosa iznosio 60.192 dinara, u Vojvodini 43.893 dinara, a u Centralnoj i istočnoj Srbiji oko 39.000 dinara. Slično je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Ako se posmatra lična potrošnju po regionima, u Beogradu su troškovi iznosili 97.276 dinara, u Vojvodini 85.583 dinara, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji su 85.315 dinara, a u regionu Istočne i južne Srbije su oko 83.469 dinara.
Anketa RSZ-a pokazuje da su domaćinstva u Srbiji u proseku mesečno trošila ukupno 88.244 dinara, od čega je najviše novca odlazilo na hranu i piće 32.416 dinara, a u ruralnim sredinama je to još više jer domaćinstva tamo izdvajaju veći procenat svojih prihoda na osnovne životne namirnice. Troškovi stanovanja i režije zauzimaju sve značajnije mesto, jer za to domaćinstva troše prosečno 14.405 dinara ili 16,4 odsto ukupne potrošnje. Inače, rastu ovih troškova je doprinelo povećanje cena energenata tokom prošle godine.
Na trećem mestu rashoda domaćinstva izdvaja se transport, za koji se mesečno izdvaja prosečno 7.710 dinara, što čini 8,7 odsto ukupne potrošnje. Ova kategorija uključuje troškove goriva, održavanja vozila i javnog prevoza, a troškovi transporta su značajno viši u regijama sa slabijom infrastrukturom javnog prevoza. U podeli troškova najmanje novca se izdvaja na obrazovanje, pokazuje anketa o potrošnji domaćinstva Republičkog zavoda za statistiku.
Podeli vest:
