Država da se ne obazire na zahtev MMF-a za poskupljenjem struje, to nije u interesu građana
Iako je misija Međunarodnog monetarnog fonda na stanovištu da cena struje u Srbiji od leta treba da se poveća za pet odsto, jer je kilovat u našoj zemlji među najjeftinijim u Evropi, stručna javnost, uvažavajući tu činjenicu, tvrdi da bi nadležni ipak morali da vode računa i o standardu građana koji je veoma nizak.
Mediji su ovih dana pisali da će misija MMF-a, koja je u Srbiju stigla u petak, insistirati na povećanju cene struje i reorganizaciji Elektroprivrede Srbije u akcionarsko društvo. Argument je da se cena struje nije menjala dve i po godine i da iznosi 0,066 evrocenti, što je daleko niže od evropskog proseka koji prema dostupnim podacima iznosi 0,24 evrocenta po kilovatu.
Ekonomista Branko Pavlović tvrdi za „Danas“ da se Međunarodni monetarni fond kada iznosi ovakve zahteve ne bazira na ekonomskoj ili socijalnoj logici već se trudi da zaštiti poslovne interese zapadnih kompanija.
„MMF već duže vreme traži povećanje cene struje u Srbiji. Jedan od razloga za to je da cena dostigne taj nivo koji bi bio isplativ za elektroenergetske kompanije sa zapada da kupe EPS, odnosno kako bi se dostigla maloprodajna cena struje koja bi novom vlasniku garantovala ostvarivanje planirane profitne stope. Drugi razlog je želja da cena struje u Srbiji poskupi u dovoljnoj meri kako bi kompanije sa zapada mogle da posluju na ovom tržištu, odnosno da počnu da prodaju struju građanima i konkurišu EPS-u„, objašnjava za „Danas“ Pavlović.
Prema njegovim rečima, nadležni u Srbiji ne bi trebalo da se obaziru na takve zahteve jer su suprotstavljeni interesima potrošača zbog niskog životnog standarda u Srbiji.
„Platežne mogućnosti stanovništva su ono o čemu nadležni treba da brinu i stoga ne treba da mare za ono što predlaže MMF. EPS ima druge ozbiljne probleme kojima bi Vlada trebalo da se pozabavi. Kada to kažem prvenstveno mislim na smanjivanje troškova na distributivnoj mreži kao i kvalitetnije upravljanje preduzećem što podrazumeva postavljanje profesionalnog menadžmenta„, navodi Pavlović.
Što se tiče zahteva da EPS preraste u akcionarsko društvo sagovornik lista „Danas“ ističe da nije rđav, to jest da ne može da napravi bilo kakvu štetu.
„Na taj način bi se omogućilo, i u Srbiji se na tome radi, da zaposleni postanu akcionari EPS-a u određenom procentu, ali to ne bi menjalo suštinski ništa jer bi većinski vlasnik preduzeća i dalje bila država„, ističe Pavlović.
Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić pak ističe za „Danas“ da je konstatacija MMF-a o niskoj ceni struje tačna, kao i da poskupljenje od pet odsto nije veliko i neće u značajnijoj meri uzdrmati kućni budžet građana.
„Tačno je da su primanja u Srbiji niska, da imamo dosta nezaposlenih, da je životni standard daleko niži nego u većini drugih evropskih država, međutim poskupljenje od pet odsto i pored svega toga nije veliko. Ta suma naime nije tolika da bi mogla da ugrozi egzistenciju potrošača. Takođe, predsednik Srbije je najavio da će se plate povećati za pet odsto što bi trebalo da nadomesti troškove koji bi nastali poskupljenjem struje„, navodi Vuletić i dodaje da svako povećanje cene struje EPS-u donosi više sredstava za nesmetano funkcionisanje, ali „da bi tom preduzeću bi mnogo više značilo da nadležni smene aktuelnog direktora koji je nestručan i postave profesionalni menadžment koji bi firmu doveo na zelenu granu“.
Iako je misija Međunarodnog monetarnog fonda na stanovištu da cena struje u Srbiji od leta treba da se poveća za pet odsto, jer je kilovat u našoj zemlji među najjeftinijim u Evropi, stručna javnost, uvažavajući tu činjenicu, tvrdi da bi nadležni ipak morali da vode računa i o standardu građana koji je veoma nizak.