Na današnji dan, 24. septembra, građani Srbije su velikom izbornom pobedom, okončali vladavinu Slobodana Miloševiča. Epohu Miloševića su obeležili ratovi, ratni zločini, politička ubistva, eskalacija organizovanog kriminala, hiperinflacija, besomučna pljačka građana, siromaštvo i nacionalni porazi kojima je poništeno sve ono za šta su se u devetnaestom i dvadesetom veku žrtvovali milioni naših predaka. Iza Slobodana Miloševića su ostali ponižena i opljačkana Srbija i građani sa ponovo pobuđenom nadom da je teškim iskušenjima konačno došao kraj. Nažalost, Slobodan Miloševič je odbio da prizna poraz, tako da su građani svoju izbornu pobedu morali da potvrde veličanstvenom demonstracijom građanske hrabrosti i odlučnosti 5. oktobra.
Mladi ljudi rođeni tog dana danas imaju 21 godinu, bez dovoljno mogućnosti da znaju kakvu je Srbiju iza sebe ostavio Milošević i kakvi su napori i iskušenja čekali dr Zorana Đinđića, prvog demokratskog premijera Srbije i njegovu vladu u pokišaju da stabilizuju Srbiju i vrate je u svet iz koga je bila izopštena, navodi se u saopštenju Demokratske stranke.
Za 25 meseci i 15 dana, koliko je prošlo od izbora vlade Zorana Dindića 25. januara 2001. do njegovog tragičnog ubistva 12. marta 2003. godine, ta vlada je omogućila da prosečna plata onih koji su je primali septembra 2000. sa 35 evra poraste na 164 evra. Zaustavljena je galopirajuća inflacija sa 113% i svedena na inflaciju od 8%. Na međunarodnoj donatorskoj konferenciji juna 2001. godine prikupljeno je 1.280.000.000 dolara za Srbiju a međunarodni poverioci su nam u narednim mesecima otpisali skoro dve trećine starog duga.
2000. godine zemlja je bila u potpunoj međunarodnoj izolaciji. Od 2001. do 2003, posle povratka u UN, obnovljeno je članstvo u svim značajnim međunarodnim organizacijama, uključujući i međunarodne finansijske institucije MMF i Svetsku banku. Početkom aprila 2003, u vanrednom stanju, SRJ primljena i u Savet Evrope, što je bila potvrda reformi izvedenih u vreme Vlade Zorana Đinđića.
Isplaćene su sve zaostale penzije, dečji dodaci i naknade za materijalno obezbeđenje porodice koje su kasnile po više godina. Na dan preuzimanja dužnosti premijera, penzije zemljoradnicima su kasnile 36 meseci, dečji dodaci 24 meseca, a materijalno obezbeđenje porodice 26 meseci, a penzije su kasnile više od 2 meseca. Kompletno je obnovljeno 800 kilometara puteva koji su zatečeni u stanju potpune zapuštenosti i devastacije. Počelo je vraćanje „stare“ devizne štednje“ koja je opljačkana tokom devedestih u iznosu od 5 milijardi evra.
Uhapšeni su načelnici resora Državne bezbednosti i najvažniji policijski rukovodioci. Samo ovaj mali deo od onoga što je urađeno jasno svedoči o razmerama propasti sa kojom smo se suočili po preuzimanju odgovornosti za upravljanje Srbijom.
Tragično je da smo danas, 21 godinu od tog događaja jednako daleko od šanse da mafijašku vlast menjamo na slobodnim izborima jer u Srbiji nema ni slobode ni izbora. Mafija koja je uzurpirala Srbiju ne pokazuje volju da ikada odstupi sa vlasti. Važno je podsećanje na značaj 24. septembra, da građanima Srbije pružimo jaku veru da u ovoj zemlji još uvek ima ljudi koji su spremni da pobede mafiju i organizovani kriminal i vrate slobodu u Srbiju, bez obzira koji put te borbe bude diktirao ovaj mafijaški režim.
Na današnji dan, 24. septembra, građani Srbije su velikom izbornom pobedom, okončali vladavinu Slobodana Miloševiča. Epohu Miloševića su obeležili ratovi, ratni zločini, politička ubistva, eskalacija organizovanog kriminala, hiperinflacija, besomučna pljačka građana, siromaštvo i nacionalni porazi kojima je poništeno sve ono za šta su se u devetnaestom i dvadesetom veku žrtvovali milioni naših predaka. Iza Slobodana Miloševića su ostali ponižena i opljačkana Srbija i građani sa ponovo pobuđenom nadom da je teškim iskušenjima konačno došao kraj. Nažalost, Slobodan Miloševič je odbio da prizna poraz, tako da su građani svoju izbornu pobedu morali da potvrde veličanstvenom demonstracijom građanske hrabrosti i odlučnosti 5. oktobra.