Dve najbrojnije vrste u zimskom popisu ptica u Srbiji bili patka gluvara i obični galeb

„Na zimovanju u Srbiji su prvi put potvrđene dve vrste – veliki morski gnjurac i srebrni vivak. Od ostalih retkih zimovalica sa severa beleženi su još mali labudovi, baršunasti turpani, srednji ronci, ušati gnjurci, crna roda, gakovi, čaplje govedarke, crni orlovi, riđe lunje, crni galeb, sabljarke, zlatni vivci i sprudnici ubojice“, rekao je predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i koordinator ovog popisa Marko Šćiban.

Istakao je da je u akciji, koja je sprovedena u januaru, širom Srbije učestvovalo više od 120 ornitologa, članova i volontera koji su obišli više od 1.000 lokaliteta, a pored ptica beleženo je i stanje njihovih staništa.

„Uporedo sa IWC-om, u periodu od 12. do 15. januara, organizovan je i Sinhroni popis ptica grabljivica u Panonskoj niziji, a kod nas je ovo dodatno istraživanje sprovedeno u delovima Bačke, Banata i Srema“, dodao je Šćiban.

Naveo je da je najveći poduhvati ponovo bio obilazak celokupnog toka Dunava sa priobaljima, od mađarske do bugarske granice, kao i simultana brojanja galebova, malih vranaca i gusaka kod Dubovca, Beograda i Novog Sada.

Prema njegovim rečima, ove godine bio je neuobičajeno veliki broj jedinki plovke kašikare, crnotrbe sprutke i crnih lunja, inače vrlo malobrojnih zimovalica.

„Specifična je i masovna pojava ritskih sova kakva kod nas godinama nije bila beležena – evidentirano je više od 100 jedinki i jata od skoro 30 ptica“, kazao je Šćiban, ističući da je zabrinjavajuće opadanje brojnosti gluvare i liske na svim staništima koja su posetili ornitolozi i volonteri.

Upozorio je i da je svim rekama evidentirano veliko zagađenje i komunalni otpad, svuda duž vodotokova, a posebno Dunava, Zapadne i Južne Morave, Ibra.

„Na većini vodenih staništa u zemlji redovno se sprovodi lov, a beleženo je i nekoliko slučajeva krivolova i ribokrađe, usled čega su na gotovo svim vodama ptice izuzetno plašljive i malobrojne“, rekao je Šćiban.

Naveo je da su neke vode intenzivno eksploatisane privrednim ribolovom, ribokrađom i zagađenjem, da bi se, kako je dodao, istovremeno za nedostatak ribe optuživali kormorani i druge ribojedne ptice.

„Prosto zaprepasti kada na deonici Dunava na 10 kilometara rečnog toka ne zabeležite ni 100 jedinki pataka, galebova, kormorana ili labudova“, pojasnio je Šćiban.

Kako je precizirao, ptice su popisivane sa brodova, iz automobila ili pešaka.

Šćiban je kazao da je fokus, kao i prethodnih godina, bio usmeren na najznačajnija okupljališta ptica i zaštićena područja gde se zajedno sa upravljačima rezervata i korisnicima voda radilo na terenu.

On je istakao dobru saradnju sa Direkcijom za vodne puteve „Plovput“, Ustanovom „Rezervati prirode Zrenjanin“, Vojvodinašumama, Pokretom gorana Sremske Mitrovice, Društvom za zaštitu životne sredine „Okanj“, Turističkom organizacijom opštine Surdulica i Vojvodinavodama.

„Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se za preduzimanje konkretnih koraka u zaštiti populacija divljih ptica, lovnih vrsta na međunarodnom nivou i uopšte značaja vodenih staništa za očuvanje biološke raznolikosti“, kazao je Šćiban.

Podaci koje ornitolozi u Srbiji prikupe na kraju se objedinjuju i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International iz Holandije, te kasnije implementiraju u Bernsku, Bonsku, Ramsarsku i AEWA konvenciju.

„Nama u narednom periodu predstoji prikupljanje i obrada podataka sa terena, dok su podaci sa Panonskog popisa ptica grabljivica već prosleđeni koordinatorima iz Mađarske i biće naknadno objavljeni“, rekao je Šćiban.