Džentlmenski dogovor sa NBS od danas ne važi – banke zasad sa starim cenovnicima, oprez ipak potreban

Građani su odahnuli kada je Narodna banka Srbije prošle godine postigla dogovor sa bankama da ne povećavaju cene usluga, a da one koje su donele nove cenovnike, naknade umanje za 30 odsto ili ih vrate na pređašnji nivo. Danas ističe taj jednogodišnji moratorijum, te se kod građana javila opravdana bojazan da će banke brže bolje odmah da iskoristite odmrzavanje cena za nove, više tarife usluga. 

Uredba ili kako je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković tada nazvala „džentlmenski dogovor sa bankama“, od danas ne važi. Ostala je da važi obaveza banaka da o promeni tarifnika najmanje 45 dana pre usvajanja izmena o tome obaveste Centralnu banku. Za sada se, kažu, nije obratila nijedna banka.

„Imajući u vidu da 1. septembra ističe rok od godinu dana za primenu umanjenih naknada za platne usluge, ističemo da su banke u mogućnosti da nastave da primenjuju tarife koje su usvojile u periodu od 1. januara 2021. do avgusta 2022. te da to ne predstavlja povećanje tarifa kako se u medijima navodi, već obračun naknada u skladu sa važećim tarifnikom“, saopštavaju iz NBS.

Ograničena cena osnovnog paketa

Suočeni sa skokovima cene energenata i poslovično rastom cene svega ostalog, Narodna banka, da bi bar zaštitila standard građana u pogledu platnih usluga, prošle godine trajno je propisala šta je osnovni paket bankarskih usluga.

Tako je svim građanima garantovano otvaranje tekućeg računa, podizanje gotovine na šalteru ili bankomatima, debitna kartica, usluge mobilnog i elektronskog bankarstva, a sve po garantovanoj ceni od 150 dinara.

„Banka Poštanska štedionica je odlučila da i u narednih godinu dana, zadrži umanjene tarife u odnosu na važeći tarifnik. Banka u ovom periodu neće menjati ni cenu paketa računa sa osnovnim uslugama“, kaže Mirjana Gojković, direktorka sektora za razvoj proizvoda Poštanske štedionice.

Novi proizvodi banaka

Dok se nijedna banka nije javila sa novim cenovnikom, nekoliko njih je obavestilo Narodnu banku o uvođenju novih proizvoda. Između ostalog, obavezne su da jasno naznače sve vrste i visinu naknada i drugih troškova koji padaju na teret klijenta.

„Tu treba biti oprezan, kao neke nove proizvode ili usluge, onda se to tumači da se od tada formiraju tarifnici prvi put. Naravno, banka može da taj tarifnik postavi, kao i da obavesti NBS i klijente kako ona reši“, ukazuje prof. dr Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije. 

S obzirom na to da su banke u Srbiji prilično tradicionalne, jedan od glavnih izvora prihoda su kamate.

Oko 30 odsto rasta prihoda u prvih šest meseci ove godine banke mogu da zahvale kamatama koje plaća Narodna banka na dinarske viškove koje povlači radi zauzdavanja inflacije, a prihode donose i bezgotovinske transakcije i plaćanja preko interneta.
   
 

„Imajući u vidu da 1. septembra ističe rok od godinu dana za primenu umanjenih naknada za platne usluge, ističemo da su banke u mogućnosti da nastave da primenjuju tarife koje su usvojile u periodu od 1. januara 2021. do avgusta 2022. te da to ne predstavlja povećanje tarifa kako se u medijima navodi, već obračun naknada u skladu sa važećim tarifnikom“, saopštavaju iz NBS.