Ekonomisti: Kurs dinara je nerealan, guši izvoznike

Da precenjeni dinar, guši ne samo izvoznike nego i one koji prodaju robu na teritoriji Srbije, jer im dolaze strani konkurenti, dodaje za N1 profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić.

 

„Precenjena valuta dovodi do smanjivanja rasta privrede i smanjivanje zaposlenosti u dužem vremenskom periodu„, podvlači Arsić.

 

Privrednici se sve više žale da nerealan kurs dinara. Udruženje poslodovaca „Unija Čačak 2000“ uputilo je otvoreno pismo vlasti i opoziciji u kojem je ukazano na probleme koji ometaju poslovanje i razvoj preduzetničkog sektora iz kategorija mikro, malih i srednjih privrednih društava, preduzetnika i komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava.

 

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da kurs dinara ne pogoduje našim izvoznicima, ali ni proizvođačima u Srbiji, jer je konkurencija sa ovako jeftinim evrom – nelojalna konkurencija.

 

Atanacković kaže da se godinama govori o tome da nam je kurs prema evru i drugim valutama nerealan, da su uvoznici u prednosti, s obzirom na to da je sva roba koja nam dođe iz inostranstva, jeftina zahvaljujući baš takvom kursu. S druge strane, kad neko od naših proizvođača želi da izveze, to je ekonomski neisplativo, kaže Atanacković, jer po ceni koja je ekonomska ne može da izveze zato što za to svoje dobro dobije suviše malo dinara, za koje treba da plati sve troškove.

 

Svima nama takav kurs uglavnom odgovara, osim onima koji žele nešto da izvoze, kaže Atanacković, navodeći da, na primer, ljudima pogoduje takav kurs – da mogu jeftino da kupuje robu iz izvoza.

 

Govoreći o toj temi, profesor Arsić kaže da biramo da li ćemo da gledamo kratkoročno ili na duži rok.

 

„Na duži rok dobre su one politike koje podržavaju rast proizvodnje i privredne aktivnosti. Rekli smo da precenjena valuta, precenjeni dinar, guši ne samo izvoznike nego i one koji prodaju robu na teritoriji Srbije, jer im dolaze strani konkurenti. Krajnji rezultat toga je da je precenjena valuta dovodi do smanjivanja rasta privrede i smanjivanje zaposlenosti u dužem vremenskom periodu„, ističe Arsić.

 

To se ne vidi odmah, dok su korisni efekti odmah vidljivi – manja rata za kredit, jeftinija roba u prodavnici, dodaje. Profesor naglašava da su zemlje koje su ostvarile snažan rast, na dalekom Istoku, svesno vodile potcenjenu valutu nekoliko decenija, jer je to način da se domaće tržište učini konkurentnijim.

 

To je sve posledica toga što u Srbiji imamo različite tokove na finansijskom tržištu i u realnoj privredi, dodaje Arsić. Na finansijskom tržištu imamo veliku ponudu deviza koja utiče da raste vrednost dinara, pojašnjava. NBS može to da spreči, kaže Arsić, dodajući da je to urađeno ove godine – kad smo imali jači priliv deviza, a dinar nije znatno ojačao.

 

„Naša valuta u odnosu na druge treba da se kreće u zavisnosti od toga kako naša produktivnost i proizvodnja rastu u odnosu na druge zemlje„, podvlači Arsić.

 

Dodao je da bi dinar bi mogao da ojača kad bi naša produktivnost rasla znatno brže u odnosu na druge zemlje. To se nije događalo u prethodne tri godine, a dinar je realno jačao, podseća profesor.

 

 

Upitan o budžetu, profesor Arsić kaže da je sada već poznato kako će se sredstva raspodeliti.

 

„Neka dugoročno orijentisana politika bi se ostvarila na taj način što bi povećanje plata bilo nešto manje, a smanjenje poreza nešto veće nego što je urađeno… Više bi se ulagalo u produktivne rashode, poput javnih investicija, a da bi one imale pun efekat na privredu, važno je da u njima učestvuju što više domaća preduzeća. Dosta angažujemo strana preduzeća, tako da su efekti na privredu slabiji. Važno je i da se efikasno realizuju projekti. Svi veliki infrastrukturni projekti kasne, ono što se planira za tri godine, traje pet, šest… Da se ulaže u ono što povećava količinu javnog kapitala, da se ulaže u istraživanja, inovacije, obrazovanje – to su sve pokretači rasta, nije tražnja pokretač rasta„, kaže Arsić, osvrćući se i na povećanje plata u javnom sektoru.

 

Povećanje plata i tražnja utiču malo i taj uticaj se relativno brzo gubi, kaže profesor. „Rast zavisi pre svega od investicija, od tehničkog progresa i inovacija i njih treba da podstičemo. A tražnja će da se prelije u rast uvoza„, naglašava Arsić.

 

Atanacković kaže, tome u prilog, da kada se u Nemačkoj poveća tražnja, Nemac kupuje svoje proizvode, a da kada se u Srbiji poveća plata, odnosno tražnja, pa se ima više za neke kupovine – onda se kupuje ono iz uvoza.

 

Domaće investicije su budućnost, ali ih nema, jer su vrlo mali ostaci naše privrede, podvlači Atanacković.