EPS uvozi struju i ugalj – država meri koliko će poskupljenje biti, Fiskalni savet za radikalne rezove

EPS još plaća ceh prošlogodišnjeg kolapsa na kopovima i obrenovačkim termoelektranama – uvozi i struju i ugalj. Za to Ministarstvo rudarstva i energetike na sudu traži i odgovornost bivšeg direktora Milorada Grčića i njegovih saradnika. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je gubitak pola milijarde evra. Predlaže radikalne rezove, kako bi Elektroprivreda izašla iz krize.

Havarije u kolubarskim kopovima, nekvalitetan ugalj sa velikom količinom blata, prošle zime zaustavljali su i obrenovačke termoelektrane koje našoj zemlji obezbeđuju polovinu struje.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je nedovoljno ulaganja u opremu, nove kopove i ekologiju, oteralo EPS u gubitke i zaduživanje.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta kaže da je u srži te krize krajnje neracionalno i nekompententno upravljanje Elektroprivredom Srbije, dugi niz godina, naročito poslednjih pet godina.

„Za razrešenje krize presudna je reforma EPS-a. Ta kriza u EPS-u u prošloj grejnoj sezoni koštala je oko 500 miliona evra. To za sada nije u budžetu, ali jeste EPS pozajmio te pare i može da dođe do budžeta. Ako se ništa ne učini do početka iduće grejne sezone, naš je proračun da bi EPS napravio još 500 miliona dodatnog gubitka“, napominje Petrović.

Treba napraviti zalihe pa deo uglja uvozimo jer ga zbog oporavka kopova i dalje nema dovoljno za normalan rad TENT-a tokom zime. Doduše, manje nego zimus, ali i dalje uvozimo i struju.

„Od 5 do 10 gigavat-sati dnevno uvozimo, ako to pomnožite sa cenom koja je trenutno na tržištu, to je od milion i po do dva miliona evra svakoga dana. Ministarstvo je preduzelo niz kratkoročnih mera koje treba da poboljšaju situaciju već do kraja ove godine, i da nadamo se, u dobroj meri ublaži ako ne u nekim trenucima da potpuno izbegnemo uvoz električne enrgije. A do kraja sledeće godine da ćemo uspeti da neutrališemo sve potrebe za uvozom makar u periodiima kada ranije nismo uvozili struju, to je proleće, prvi deo leta i jesen“, kaže Zoran Ilić, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike.

Cena megavat-sata na berzama je previsoka – doseže i do 400 evra.

„Ono što je najvažnije da ćemo mi biti sigurni što se tiče snabdevanja energijom tokom zime koja dolazi, što se tiče građana treba da budu mirni. Ono što će morati da se desi u perspektivi, znači već i ove godine to je promena cene električne energije“, rekao je Zoran Ilić.

I dok država još meri koliko će poskupljenje biti, Fiskalni savet predlaže radikalne rezove: povećnje cene već ove godine i to bar 15 do 20 odsto ali i da se napravi paket koji će zaštititi najugroženija domaćinstva.

„Postoji puno razloga zašto cena mora da bude tržišna, a jedan od njih je i fiskalni jer bi prelaskom na tu politiku to koštalo negde četiri  do pet puta manje nego ako bi nastavili sa ovom politikom gde bi EPS prvio gubitke i dalje se urušavao. Za sezonu iza toga, kada EPS uspe neke reforme da naprvi, ta veća cena bi omogućila EPS-u veće neke profite koje bi on mogao da investira da otvara kopove, nova postrojenja, zelena trazicija i zaštita životne sredine i da bi postao samostalan i mogao da stane na noge“, kaže Pavle Petrović.

Da bi EPS stao na zelenu granu po Fiskalnom savetu višu cenu struje mora pratiti sveobuhvatna reforma poslovnja – od kadrovske politike, zarada i rada uslužnih preduzeća koja su u sastavu Elektroprivrede.

EPS još plaća ceh prošlogodišnjeg kolapsa na kopovima i obrenovačkim termoelektranama – uvozi i struju i ugalj. Za to Ministarstvo rudarstva i energetike na sudu traži i odgovornost bivšeg direktora Milorada Grčića i njegovih saradnika. Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je gubitak pola milijarde evra. Predlaže radikalne rezove, kako bi Elektroprivreda izašla iz krize.