U Crnoj Gori starosna granica za odlazak u penziju 67 godina

Ova odluka izazvala je oštre polemike između tamošnje vlasti i opozicije.

Potpredsednik Skupštine Crne Gore i poslanik Bošnjačke stranke Mirsad Nurković rekao je da je osnovni motiv za pomeranje starosne granice za odlazak u penziju bio da se usliše zahtevi sindikata i tržišta rada.

„Zakon o radu se odnosi na privredna društva, na sve javne ustanove, izuzev javne uprave. Smatram da se donekle izlazi u susret sindikatima, ali i potrebama tržišta rada“, ističe Nurković.

On navodi da se time nadomešćuje nedostatak lekara u bolnicama i domovima zdravlja.

„Gde imamo veliki nedostatak lekarskog kadra i ukoliko im još uskratimo mogućnost da rade neki broj godina koji su radno sposobni, mislim da su to bili osnovni motivi. Zakon o radu definiše, kao što je i ranije bilo, da je gornja granica šezdeset sedam godina za odlazak u penziju po sili zakona“, istakao je Nurković.

Nikola Milović iz opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) rekao je da se u Crnoj Gori sada dešava ono na šta je njegova partija ranije ukazivala, da povećanje plata bez produktivnosti vodi u inflaciju i disbalans kada je u pitanju funkcionisanje Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja.

„A kada imate takvu situaciju da imate napregnute javne finansije, onda će se svake godine povećavati granica za odlazak u samu penziju. Tako da građani Crne Gore u narednim godinama zbog ovakve ekonomske politike mogu samo očekivati da se starosna granica povećava“, naglašava Milović.

Problem je, rekao je Milović, i demografija i to što stanovništvo stari.

„Zbog toga što starimo, sem što se povećava i ova granica da bi trebalo duže da radimo, povećavaju nam se i troškovi Fonda zdravstva. To posledično znači da će se produbljivati deficit i za Fond PIO i za Fond zdravstva, da će nas to više koštati, ali da ćemo sa druge strane morati duže da radimo“, objasnio je Milović.