Firme sve više angažuju i privatne detektive da prate zaposlene na bolovanju: Koja su prava radnika i gde je „crvena linija“?

“Obraćaju nam se uglavnom poslodavci kada imaju opravdanu sumnju da zaposleni koristi bolovanje kao izgovor za neki privatni posao. Recimo da nam se mesečno obrati desetak firmi koje se interesuju za proveru bolovanja zaposlenih,“ rekao je za Danas Mirsad Mehmedović, direktor jedne detektivske agencije iz Beograda.

Na sajtu te detektivske agencije, među uslugama za pravna lica, nalazi se i usluga provere bolovanja.

Proveru bolovanja zaposlenih vrše na dva načina. Proverom na terenu da li se zaposleni nalazi kući ili ne, i praćenjem njegovih aktivnosti u toku dana – da li se bavi nekim fizičkim aktivnostima ili radi neki drugi privatan posao.

Mehmedović ističe i da ta usluga služi poslodavcima da podstiču transparentnost i sprečavaju zaposlene da zloupotrebljavaju bolovanja.

“Kada zaposleni znaju da njihovo bolovanje može biti provereno i verifikovano, manja je verovatnoća da će ga zloupotrebiti i veća je verovatnoća da će ga koristiti samo kada je zaista potrebno,” rekao je Mehmedović.

Direktor detektivske agencije naglašava i da poslodavac treba da napravi balans između zaštite svojih poslovnih interesa i poštovanja privatnosti zaposlenih jer “niko ne želi da se oseća kao da ga špijuniraju dok su kod kuće,  pokušavajući da se oporave od bolesti ili povrede.”

Međutim, u Zakonu o detektivskoj delatnosti ne stoji da oni mogu da se bave posebnim istražnim radnjama poput prisluškivanja, presretanja poziva, praćenja i ostalo, jer je to krivično delo.

“Ako se zaposleni nalazi na nekoj javnoj površini oni mogu da ga prate, slikaju i ostalo. Usuprotno, bilo kakvo zadiranje u privatnost, podatke o ličnosti, poput medicinske dokumentacije,  predstavlja krivično delo bez obzira ko ga vrši – detektiv ili poslodavac, “ rekao je Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstveni rad.

Poslodavci su u dužnosti da prate zakonski propisanu proceduru o proveri opravdanosti izostanka zaposlenih sa posla i samo na osnovu lekarskih nalaza mogu da konstantuju zloupotrebu bolovanja.

“Ti privatni detektivi mogu da budu korisni da bi poslodavac došao do nekih informacija koje ga navode da pokrene ovaj postupak pred lekarskom komisijom ali ne može samo na osnovu nalaza detektiva da se zasniva otkaz jer postoji šansa da će on posle pasti na sudu u nekom radnom sporu, “ zajključio je Reljanović za Danas.

Prema podacima Eurostata, Srbija je 2022. godine bila na petom mestu evropskih zemalja gde se najmanje izostaje sa posla. Samo 5,9 odsto zaposlenih otvorilo je bolovanja tokom te godine.

Međutim, kontrola 2.500 bolovanja pokazala je da je 2022. godine bilo 12 odsto lažnih bolovanja, što iznosi oko 40.000 otvorenih “lažnih” bolovanja godišnje.

S ciljem smanjenja zloupotrebe odsustva sa posla izmenjen je Zakon o zdravstvenom osiguranju. Sada umesto prvobitnih 60 dana bolovanja koje je mogao da prepiše izabrani lekar, on će moći da prepiše samo 30.