Gde i kako puniti električne automobile na putevima u Srbiji?

Mreža javnih punjača u Srbiji se širi, ali još uvek nije ravnomerna, pa vozači pre puta proveravaju gde su stanice, koje konektore nude i koliko traje punjenje.

U nastavku su praktični saveti o mapama, aplikacijama i koracima za bezbedno planiranje rute.

Uticaj mreže javnih punjača na planiranje međugradskih putovanja

Kada planirate dužu vožnju, prvo vam treba mapa dostupnih punjača. Aplikacije poput PlugShare, Chargemap ili domaćeg EkoStruja.rs prikazuju lokacije i radno stanje stanica u realnom vremenu.

Neki operatori nude sopstvene aplikacije sa opcijom rezervacije mesta, što je posebno korisno na frekventnim pravcima gde gužva može da znači čekanje i po pola sata ili više.

Broj punjača raste, ali njihova koncentracija varira.

Autoput Beograd-Niš ima više stanica nego regionalni putevi kroz Šumadiju ili južnu Srbiju.

Ako vozite model sa dometom od 350 km, jedna stanica na svakih 150 km obično je dovoljna. Ali ako je domet bliži 250 km, margina za grešku je tanja – naročito zimi, kada kapacitet baterije za električna vozila može pasti za 20-30%.

Planiranje rute zahteva i procenu trajanja punjenja. Brzi punjači (50 kW i više) mogu da dopune bateriju do oko 80% za 30-40 minuta, dok sporiji AC punjači (22 kW) često zahtevaju sat i po ili više.

Vrste punjača, konektori i kako pročitati specifikacije
Javne stanice dele se na AC (naizmenična struja) i DC (jednosmerna struja).

AC punjači su sporiji i obično se nalaze u gradovima, na parkinzima ili kod hotela.

DC punjači su brži i postavljeni uz autoputeve ili na odmorištima.

Svaki punjač ima izlaznu snagu izraženu u kilovatima (kW). AC punjači najčešće nude 7, 11 ili 22 kW, dok DC punjači idu od 50 kW do 150 kW, a neki noviji modeli dostižu i 350 kW.

Viša snaga ne znači automatski brže punjenje – vozilo mora da podržava tu snagu.

Konektori su sledeći korak. Za AC punjenje evropski standard je Type 2 (Mennekes). Za DC punjenje najčešći su CCS2 (Combined Charging System) i CHAdeMO.

Kineski modeli ponekad koriste GB/T konektor, ali u Srbiji su CCS2 i Type 2 dominantni. Pre nego što krenete, proverite koji konektor vaše vozilo podržava – to piše u tehničkoj specifikaciji ili na poklopcu priključka.

Na samoj stanici ekran ili aplikacija prikazuju snagu, vreme punjenja i cenu po kWh. Neki operatori naplaćuju vreme (po minutu), drugi energiju (po kWh), a treći kombinaciju oba.

Razlika može biti značajna – punjenje od 30 minuta na stanici koja naplaćuje vreme može koštati više nego punjenje po energiji.

Koraci za pronalaženje, plaćanje i upotrebu punjača
Prvi korak je pronalaženje stanice. Aplikacija će vam pokazati lokaciju, tip konektora, dostupnost i cenu. Neki punjači su besplatni (najčešće u tržnim centrima), ali većina je komercijalna.

Kad stignete, proverite da li je mesto slobodno i da li stanica radi – kvarovi ili prekidi rada nisu retkost.

Za plaćanje postoje tri glavna sistema. Neki operatori zahtevaju registraciju i RFID karticu koju dobijate poštom nakon otvaranja naloga. Drugi omogućavaju plaćanje putem QR koda i mobilne aplikacije, što je brže. Treći prihvataju platne kartice direktno na stanici, ali ta opcija još uvek nije široko rasprostranjena.

Kad priključite vozilo, punjač obično treba da aktivirate ručno – dugmetom na ekranu ili komandnom opcijom u aplikaciji. Vozilo će potvrditi vezu svetlosnim signalom ili obaveštenjem na instrument-tabli.

Tokom punjenja možete pratiti napredak na ekranu punjača ili u aplikaciji.

Kada dostignete željeni nivo (obično oko 80%, jer poslednjih 20% traje znatno duže), prekinite sesiju u aplikaciji ili na ekranu, sačekajte da se konektor otključa, pa ga izvadite.

Ako zaboravite da završite sesiju, neke stanice naplaćuju dodatnu taksu za zauzeto mesto.

Punjenje i baterija: izbor brzine punjenja i uticaj na dugovečnost
Brzo DC punjenje je praktično na putu, ali nosi kompromis. Punjenje visokom snagom generiše toplotu, a česta izloženost visokim temperaturama može ubrzati degradaciju baterije.

To ne znači da treba potpuno izbegavati brze punjače – već da nije poželjno koristiti isključivo njih, posebno ako svakodnevno vozite kratke relacije gde je dovoljna sporija kućna ili javna AC stanica.

Kapacitet baterije prirodno opada tokom godina. Kod većine modela pad ispod 80 % originalne vrednosti uglavnom se javlja nakon 8-10 godina ili 150.000-200.000 km.

Međutim, ako redovno punite do 100% i praznite do 0%, degradacija može biti brža. Preporučeni opseg za svakodnevnu upotrebu je između 20% i 80%, dok puno punjenje ostavite za duža putovanja automobilom.

Temperatura takođe utiče: punjenje na −10°C ili +40°C dodatno opterećuje bateriju. Zato neki vozači zimi izbegavaju brzo punjenje dok je baterija hladna, ili sačekaju da se vozilo zagreje tokom vožnje.

Garancija proizvođača obično pokriva bateriju 8 godina ili oko 160.000 km, uz uslov da kapacitet ne padne ispod određenog praga (često oko 70%). Imajte na umu da garancija ne pokriva degradaciju nastalu ekstremnim obrascima punjenja – zato je balans između brzine i pažnje prema bateriji razuman pristup.

Primer vožnje sa planiranim stajanjima za punjenje
Zamislite relaciju Beograd-Niš, oko 240 km. Vozilo ima domet od 320 km po punom punjenju, ali krećete sa 70%.

To vam daje oko 220 km realnog dometa, što tehnički može biti dovoljno, ali margina je uska – naročito ako vozite brže ili uključite klimu.

Prva stanica je na pola puta, kod Jagodine. Stižete sa 30% baterije, priključujete se na 50 kW DC punjač i za 25 minuta dopunjavate do oko 75%.

Dok čekate, uzmete kafu i proveravate rutu dalje. Druga stanica je u Nišu, gde planirate duži boravak pa možete da koristite sporiji AC punjač dok obavljate druge obaveze.

Ovaj scenario pokazuje kako punjenje postaje deo ritma putovanja. Umesto jednog dugog stajanja, dva kraća dopunjavanja uklapaju se u prirodne pauze.

Ali ako prva stanica bude zauzeta ili nefunkcionalna, plan se menja – zato je dobro imati rezervnu opciju.

Vozači električnih automobila vremenom razvijaju osećaj koliko im energije treba i gde je najbolje stati. To nije komplikacija, već navika – slično kao što vozači dizel automobila znaju gde su povoljne pumpe.

Punjenje električnih vozila na putevima u Srbiji zahteva malo više pažnje nego tradicionalno tankovanje, ali infrastruktura postaje dostupnija.

Sa pravim aplikacijama, razumevanjem tipova punjača i balansiranim pristupom brzini punjenja, vožnja električnog vozila postaje popularnija i predvidljivija.

Pitanje više nije „mogu li stići“, već „gde ću stati usput“.