„Glava u torbi zbog jednog klika“: Šta je „srpski rulet“, smrtonosna praksa na domaćim ulicama

Ulične trke i rizično ponašanje na drumu u manjoj ili većoj meri prisutni su u našoj zemlji decenijama, ali su ranije generacije bile pošteđene nove dimenzije ove opasne prakse – društvenih mreža. Dok su ranije mladi tražili „ulične poene“ kroz vratolomije na motorima ili nezakonite trke, danas se ovaj potencijalno smrtonosni mačizam prebacio i u virtuelnu arenu, pa za popularnost kod vršnjaka više i nije potrebna publika na ulici, već su dovoljne društvene mreže.

Opasni izazovi na društvenim mrežama

U poslednje vreme opasni izazovi na društvenim mrežama doveli su do toga da mladi slede formulu – rizičan potez uz kameru jednak je rastu lajkova i popularnosti, želja za isticanjem izrodila je tako nekoliko nedopustivih trendova koji se mogu podvući pod pojam „srpski rulet“.

„Srpski rulet“, koji je dobio ime po analogiji smrtonosnom ruskom ruletu, a jednako je opasan, iako se u njemu ne koriste revolveri, već automobili ili motori, odigrava se tako što se radi postizanja popularnosti na društvenim mrežama prolazi kroz crveno svetlo, pretiče što više automobila u koloni, vozi u suprotnom smeru na auto-putu, trka po urbanim sredinama i izvode slične ubistvene vozačke akrobacije koje ugrožavaju život i drugih učesnika i onog ko se bavi tom opasnom aktivnošću, uz obavezno snimanje..

Iako u slučaju vožnje u suprotnom smeru i uopšte bahate vožnje, vozači ne rade to uvek zbog snimanja za društvene mreže, mnogi koriste ovu nedopustivu vratolomiju kao promociju sopstvenog bahatog imidža na mrežama.

Snimci vožnje u kontra-smeru

Snimci vožnje auto-putevima u suprotnom smeru gotovo da su postali svakodnevni, a pamti se slučaj u kom je prošle godine vozač „punta“, pod nerazjašnjenim okolnostima, vozio autoputem čak šest kilometara u suprotnom smeru, u punoj brzini, od Surčina do Jakova i na kraju se sudario sa „hjundaijem“. On je poginuo, a njegov saputnik i žena koja je vozila „hjundai“ teško su povređeni.

Pored vožnje u kontra-smeru, među „izazovima“ koji se pojavljuju je i prolazak kroz crveno svetlo, dok „kontrolna“ ekipa snima iz drugog automobila ili čeka na raskrsnici.

Takvo rizično ponašanje je posledica društva u kom živimo, a snimci završavaju na društvenim mrežama zbog potrebe za dokazivanjem, kaže za NIN sociolog Aleksa Vukašinović. On dodaje da se društvo zasniva na pokazanom uspehu i da mu nedostaje osećaj odgovornosti koji bi nesmotrene vozače odvratio od ove vrste izazova.

„Oni jednostavno podstiču takozvano uverenje o instant popularnosti, o instant dokazivanju, radi se o jednoj formi postojanja za publiku i postojanja u neumnom rizikovanju svega. To je sve, naravno, lažan svet. Lažan uspeh, lažna dokazivanja. Reč je samo o spektaklu, da se impresionira jedan krug pratilaca tih mreža i to je to. Toliko i traje ta uslovno rečeno slava, to je manje od pet minuta, dakle to je jedan klik, a za to se stavlja glava u torbu“, kaže Vukašinović.

„Hrabrost lišena straha je ludost“

On ističe da se neumnost, kako je opisao ovu vrstu ponašanja, gaji u savremenom i digitalnom svetu i da se na društvenim mrežama vezuje za hrabrost.

„Hrabrost lišena samorefleksije je ludost, ili bolje rečeno, hrabrost lišena straha je ludost“, dodaje sociolog.

Praksa „srpskog ruleta“ je još jedno nasleđe neslavnih devedesetih koje je oživelo poslednjih godina, ali „pomnoženo“ sa uticajem društvenih mreža. Devedesetih su se trke automobilima po ulicama vezivale za „žestoke“ momke i koristile kao način da se pokaže ko je „luđi i hrabriji“, što se tada visoko kotiralo u kriminalnim krugovima. Praksa je bila toliko popularna da je našla svoje mesto i u emisijama vezanim za tadašnje podzemlje, kao i u stihovima nekih turbo folk pesama popularnih pevača. Kao njena posledica dogodila se i jedna od najdramatičnijih nesreća usred Beograda, koje se mnogi sećaju, iako je od nje prošlo 27 godina. Te 1997. godine troje ljudi je poginulo u udesu u Terazijskom tunelu. Kako je navedeno u optužnici protiv Spasoja Barišića, zvanog Mića, u trci automobilima kroz Beograd učestvovali su automobili marke BMW-a, čiji vozač ni dan danas nije identifikovan i “porše” za čijim je volanom bio Barišić, koji je kasnije i osuđen na zatvorsku kaznu. Barišić je te večeri u automobilu bio sa dva druga koji su poginuli u nesreći u kojoj je stradao i vozač “mazde”, koji se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Trke na javnim mestima

Pored „izazova“ koji su prisutni na društvenim mrežama, već godinama se na javnim površinama tajno dešavaju „takmičenja“ ili elegalne auto trke. Neki od takvih događaja su toliko česti da i šira javnost zna koja mesta da izbegava. Iako je zakon izričit u zabrani, a rizik po ljudski život izrazit, nesavesni vozači su se izveštili pa neretko uspeju da umaknu organima reda.

„U suštini zakon je jasan i trke su zabranjene. Jurisdikcija saobraćajne policije nema instant rešenja sem uprave saobraćajne policije ukoliko je reč o javnoj površini. Recimo u Mišeluk u Novom Sadu se održavaju ta auto i moto „takmičenja“ gde se razvijaju velike brzine do čak 200 kilometara na sat i to ostavlja ogromne posledice ukoliko dođe do nezgode“, rekao je predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista dr Vladimir Jeftić.

Da tragedija bude još veća, u trkama uglavnom učestvuju mlađi vozači, između 20 i 30 godina. Oni se klade kako mogu da urade stvari koje su prosečnom vozaču nezamislive. Posebni izazovi su mostovi, tuneli, slabo obezbeđeni putevi, u tom slućaju se znatno povećava visina opklade.

Policija je više puta apelovala na vozače da ne učestvuju u ovakvim izazovima, a mnogi profili na društvenim mrežama koji glorifikuju nelegalne trke su pogašeni, ali su novi kasnije otvoreni pod sličnim nazivima. To pokazuje koliko su ovi izazovi prisutni, a da vozači nisu svesni posledica ili ih ipak nije dovoljno briga.

„Nisu svesni, a nisu u dovoljnoj meri odgovorni. Oni na nekom opštem nivou jesu svesni i znaju šta može da im se desi, ali osećaj odgovornosti je nepostojeći. Osećaj odgovornosti izostaje zato što nikada nisu uspeli da ga razviju. Mi smo generalno društvo koje nije sklono ravoju osećaja odgovornosti, a na društvenim mrežama se propagira ideja slobode bez odgovornosti. Dakle da svako može sve, svako može da bude sve, da čini sve a da za to nema nikakvih posledica. A to je jedna iluzija“, kaže sociolog Aleksa Vukašinović.