Godina katastrofe za pčelare – pomor, hemija, suša i prazne košnice
Teška godina za pčelare u Srbiji. Najpre je tokom zime i ranog proleća došlo do masovnog pomora pčela, zatim je podbacila bagremova paša, a dodatni problem predstavlja i veliki broj falsifikata meda na tržištu.
Podeli vest:
Pčelari su, kako kažu, i bukvalno na kolenima – još nije do kraja jasno zašto je početkom godine uginuo veliki broj pčelinjih zajednica, naročito u Vojvodini.
Nedostatak polena zbog suše, bolesti i paraziti, loša priprema za zimu, upotreba hemijskih sredstava na poljima ili kombinacija svih ovih faktora dovela je do pomora od 50 do čak 100 odsto na pojedinim pčelinjacima.
Pavle Paunović iz Udruženja pčelara Vršac kaže da je kod njega stradalo 80 odsto pčela, ali je uz pomoć prijatelja uspeo da obnovi početni broj zajednica.
Prihrana šećerima
Kad god misle da je prethodna godina bila loša naiđe, kažu, još lošija, poput ove. Pčelar iz Jagodine Boban Mišić, trideset godina vodi preciznu evidenciju o svom pčelinjaku i nikada nije bio na tolikom gubitku.
„U bagremovoj paši, koja je za nas najvažnija, ove godine nisam izvrcao ni kašičicu meda. Klimatske promene, suša, nedostatak polena, prskanje – sve nam to ubija pčele. Sada je jedini cilj da ih održimo u životu“, kaže za RTS Boban Mišić, predsednik pčelarskog društva „Pomoravlje“ u Jagodini.
Nije normalno da se u ovo doba godine pčele prihranjuju šećernim sirupom, ali to je jedini način da ostanu u životu.
„Prihrana šećerom je nužnost, ali mora se vršiti pažljivo. Važno je voditi računa o zdravlju pčela, jer prekomerna upotreba šećera može dovesti do nozemoze“, objašnjava veterinar Danijel Marković.
Falsifikovani med
U oglasima nikad više punih ili praznih košnica, vrcaljki, razne pčelarske opreme, dok ljudi polako gube strpljenje.
„Mnogo je rada i truda, a dobit skoro nikakva. Sve je, čini se, zbog velike suše. Vremenske prilike su se potpuno promenile“, smatra Dragan Mladenović, pčelar iz Vranja.
Dodatni problem predstavlja prekomerna upotreba hemijskih preparata, posebno tokom cvetanja, kao i tretiranje bilja nedozvoljenim sredstvima s crnog tržišta. ,
Uz sve to, na tržištu je prisutan veliki procenat falsifikovanog meda. Potrošači mogu biti sigurni jedino ako med kupuju direktno od pčelara koga lično poznaju.
Podeli vest:
