• Godinu dana od odlaska Đorđa Balaševića: Panonski mornar u moru stihova

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info
    Na današnji dan, 19. februar, pre godinu dana, preminuo je najpopularniji novosadski i jugoslovenski kantautor i pesnik Đorđe Balašević.

     

    Balašević je preminuo u Kliničkom centru Vojvodine, u 67. godini. Njegova iznenadna smrt potresla je čitav jugoslovenski prostor, ono što se danas naziva „regionom“, i šire od toga. 

     

    Građani su se danima opraštali od kantautora koji je svojom muzikom obeležio živote generacija ljudi na ovim prostorima. O njegovoj smrti i višednevnoj javnoj žalosti izveštavali su i svetski mediji.

     
    Balašević je rođen 1953. godine u Novom Sadu i svoj život je proveo u ulici Jovana Cvijića. Nakon što je napustio gimnaziju, 1977. godine započeo je muzičku karijeru sa grupom Žetva, sa kojom snima „U razdeljak te ljubim“, koja odmah postaje hit. 
     
    Godinu dana kasnije osniva grupu Rani mraz sa kojom će snimiti tri albuma. Ipak, pre albuma doći će generacijska pesma – „Računajte na nas“, kao i „Prva ljubav“. Sa Ranim mrazom snima albume „Mojoj mami, umesto maturske slike u izlogu“, „Odlazi cirkus“ i „Panonski mornar“, na kojima su otpevani evergreen-ovi kao što su „Neki novi klinci“, „Priča o Vasi Ladačkom“, „Život je more“, „Pa dobro gde si ti“, „Odlazi cirkus“, „Panonski mornar“, „Lagana stvar“ i druge.
     
    Potom dolaze osamdesete kada Balašević odlučuje da nastupa samostalno, uz saradnike na bini i u studiju koji će ga pratiti na turnejama, a koji će kasnije nositi razna imena, od „Nenadjebivih“ do „Ujedinjenih mangupa Vojvodine“. Osamdesete su, verovatno, bile period i najvećeg kreativnog zamaha, kada snima čak šest albuma, oprobavajući se u različitim muzičkim žanrovima.
     
    Već prvi samostalni album „Pub“ doneo je pesme kao što su „Boža zvani Pub“, „Za treću smenu“, „Za sve je kriv Toma Sojer“, „Lepa protina kći“, a hitovi se nastavljaju na albumima „Celovečernji the kid“, „003“, „Bezdan“, „Panta rei…“, „Tri posleratna druga“. U tom periodu otpevane su pesme poput „Svirajte mi ‘Jesen stiže dunjo moja'“, „Nikad kao Bane“, „Neko to od gore vidi sve“, „Noć kad sam preplivao Dunav“, „Olivera“, „Slovenska“, „Ne lomite mi bagrenje“, „Ne volim januar“, „Jednom…“, „Devojka sa ‘čardaš’ nogama“, „D-moll“ i brojne druge.
     
    Devedesetih godina, u „užoj Jugoslaviji“, Balašević zbog političkih stavova biva zabranjivan na radijskim stanicama i televizijama, ali ostaje muzička zvezda. Na svojim koncertima otvoreno je govorio protiv ratnih dejstava JNA, kao i protiv Slobodana Miloševića. Uz ljubavne pesme piše i one angažovane, pa se na albumima „Marim ja“, „Jedan od onih života“, „Naposletku“, nalaze pesme poput „Ringišpil“, „Nevernik“, „Olelole“, „Ja, luzer?“, „Krivi smo mi“, „Portret mog života“, „Čovek sa mesecom u očima“, „Namćor“, „Dođoška“, „Sin jedinac“…

     

    Od devedesetih i „Gede Gluperde“ Balašević se oprostio albumom „Devedesete“ objavljenom 2000. godine, kada saundtrek nekih novih vetrova postaje pesma „Živeti slobodno“, ali pesnik iz Jovana Cvijića se okreće i baladama „Nedostaje mi naša ljubav“, „Kao talas“, a tu su i „Stih na asfaltu“.
     
    „U nama još ima stare slave, drži se stari grade. Ima u tebi još uvek mirisa one stare varoši kojoj su svi zavideli, u kojoj su se svi osećali pomalo neprijatno koliko je bila bolja od drugih gradova. Dobro jutro Novi Sade, imamo mi još uvek fore da se vratimo na puteve stare slave“, govorio je tih dana Balašević na Radiju 021.
     
    Sleduje album „Dnevnik starog momka“ u kojem pesme nose ženska imena, a zajedno daju „Olja je najbolja“. Pesme s tog albuma poznatije su kao „Princezo, javi se“, „Korzo“, „Još jedan dan bez nje“, „Na Bogojavljensku noć“. 

     

    Poslednji album objavljuje 2004. pod nazivom „Rani mraz“, a na njemu se zabeležene pesme kao što su „Aco-Braco“, „Čivutski vrt“, Ja Vas, kanda, znam?“, „Tvoj neko“ i druge. Balašević je tu zastao sa albumima, napravivši višegodišnji pauzu sa objavljivanjem novih pesama, a onda je „grunulo ko grom“ i poznati kantuatur se vratio sa pesmom „Osmeh se vratio u grad“. U godinama nakon toga Balašević će u nekoliko navrata objaviti pesme koje će zabeležiti milionske preglede, poput „Unikatna“, „Duet“, „Mala vidra“. 
     
    U situaciji kao iz devedesetih našao se još jednom 2017. godine, kada je objavio svoju poslednju društveno angažovanu pesmu „Dno dna“. Ova pesma bila je puštana tek na nekoliko radijskih stanica u Srbiji.
     
    Osim pesama, Panonski mornar, imao je i drugačije načine izražavanja. Objavio je romane „Tri posleratna druga“, „Jedan od onih života“, potom „Kalendar mog detinjstva“ i „Rani mraz“, koji je opisan kao „scenario za dugometražnu igranu baladu“, a jedno vreme je pisao i novinske kolumne. Upravo se i Balaševićeva rediteljska avantura završila filmom „Rani mraz“. Pre toga, ovaj kantautor ostvario je uloge i na televiziji, pa je glumio u serijama „Vojnici“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Specijalna redakcija“.
     
    Dobitnik je brojnih priznanja, a ostaje zapisano i to da je Balašević prvi dobitnik Februarske nagrade Grada Novog Sada. Poslednji koncert u Novom Sadu održao je na Bogojavljensku noć 2020. godine. 
     
    U mirnoj luci
     
    Balaševićeva smrt je potresla veliki broj ljudi i samo nekoliko sati nakon što je objavljeno da je preminuo, građani su počeli da se okupljaju ispred njegove porodične kuće na Salajki i u centru grada, na Trgu slobode. Na centralnim gradskim trgovima počeli su da se okupljaju i ljudi u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici i drugim gradovima.
     
    Opraštanje od Balaševića nastavilo se i u danima nakon njegove smrti. Gradska kuća u Novom Sadu bila je u mraku, a sa razglasa su se puštale njegove pesme. Balašević je sahranjen u nedelju, 21. februara, na Gradskom groblju u Novom Sadu, uz prisustvo porodice i tamburaša. Tog dana proglašen je dan žalosti u Novom Sadu.
    Njegova smrt izazvala je brojne reakcije. Po rečima pisca, dobitnika NIN-ove nagrade, Dragana Velikića, „Balašević je i kao umetnik, i kao čovek, vrednost po sebi. Etalon“. 
     
    Rade Šerbedžija, koji je glumio u Balaševićevom „Ranom mrazu“, poručio je da postoje apsurdne smrti sa kojima čovek ne može da se pomiri, objasnivši da se oseća isto kao kada je preminuo Arsen Dedić.
     
    „Bio je mudrac. I uz sve to bio je veliki čovek. Hrabar kada je trebalo biti hrabar. Rekao je ne ratu. Rekao je ne nasilju, i ovome treba odati svako priznanje i čast“, rekao je u februaru prošle godine poznati glumac. 
     
    Rok kritičar Peca Popović rekao je da Vojvodina bez Balaševića neće biti ista, dok je Duško Vujošević kako mu je žao „nenapisanih stihova“. Od njega se oprostio i patrijarh Porfirije, uputivši saučešće Balaševićivima, navodeći da je Đole „u teškim godinama unosio smisao i vedrinu u svakodnevicu mnogih generacija“.
     
    U znak sećanja na kantautora, širom grada osvanuli su bilbordi sa njegovim stihovima. Glavno okupljanje na kom su se Novosađani oprostili od voljenog sugrađanina organizovano je dan nakon sahrane, na keju, gde su puštane i pevane njegove pesme. Tokom događaja nazvanog „Noć kad je Đole preplivao Dunav“ njegov lik je bio projektovan na Petrovaradinskoj tvrđavi. Od njega se tom prilikom oprostilo nekoliko hiljada građana. 
     

    Septembra prošle godine najavljeno je da će Novi Sad dobiti muzej posvećen njegovom najpoznatijem kantautoru, koji će se nalaziti u Univerzitetskom parku, u blizini keja i Dunava. 
     
     
     

    Na današnji dan, 19. februar, pre godinu dana, preminuo je najpopularniji novosadski i jugoslovenski kantautor i pesnik Đorđe Balašević.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Uhapšen osumnjičeni za napad nožem na tinejdžerku

    Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, uhapsili su A. O. (1999) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo laka […]