Građani se sve više okreću igrama na sreću
Podeli vest:
Kovid, rat u Ukrajini i inflacija, kao posledica svega, značajno su oslabili i ovako slabu kupovnu moć građana. Zbog plata, koje ne pokrivaju ni osnovne troškove života, ljudi se sve češće okreću igrama na sreću, kako bi na taj način rešili finansijske probleme.
Nagradna igra Ministarstva finansija „Uzmi račun i pobedi“ pokazala je da osim što gotovo cela Srbija igra, većina zaista veruje da će dobiti stan u Beogradu. Ipak stvarnost je drugačija. Nedeljno se deli samo dva stana, a više od milion građana ostane razočarano.
Ljudska želja za dobitkom stara je od davnina te i ne čudi da se i u moderno doba služimo tehnologijom za zadovoljenje sopstvene želje i zaradu onih koji ih organizuju. Ta želja naročito je izražena u vreme krize, slažu se stručnjaci.
„Ako nemate dovoljno sredstava da prehranite porodicu ili da imate sve ono što želite onda pokušavate da nađete način da brzo dođete do novca. Ono sto je interesantno da ljudi koji su zavisnici ali i nisu zavisnici od igara na sreću često govore da igre na sreću nisu igre na sreću nego da postoji neki sistem što najčešće nije slučaj odnosno uglavnom nikad“, rekao je socijalni psiholog Vladimir Mihić.
Suština svih nagradnih igara leži u tome da „kuća uvek dobija“ i da ukoliko niste jedan u milion onih srećnika koji osvoje loto sedmicu, najvažnije je da svaku srećku shvatite samo kao zabavu a za život se oslonite samo na ono što zaradite od sopstvenog rada.
Kovid, rat u Ukrajini i inflacija, kao posledica svega, značajno su oslabili i ovako slabu kupovnu moć građana. Zbog plata, koje ne pokrivaju ni osnovne troškove života, ljudi se sve češće okreću igrama na sreću, kako bi na taj način rešili finansijske probleme.
Podeli vest:
