„Guardian“ objavio veliki članak o jugonostalgiji: „Bilo je sjajno, svi se se voleli“
Podeli vest:
Jednog sunčanog dana u Beogradu autobusi su se zaustavili ispred Muzeja Jugoslavije, impozantne zgrade iz sredine prošlog veka u glavnom gradu Srbije.
Pojavila se gomila ljudi, neki su nosili cveće, a nekolicina je mahala starom zastavom zemlje. Došli su da posete mauzolej u kojem se nalazi grob Josipa Broza Tita, osnivača socijalističke Jugoslavije.
Mnogi od posetilaca odrasli su u starom sistemu i došli su da obeleže diktatorov rođendan, koji je pre raspada Jugoslavije bio veliki državni praznik. Neki su pripadali ekstremno levim političkim strankama i nosili su kičaste majice i transparente, piše „The Guardian“.
„Bilo je to sjajno vreme. Svi su se voleli“
Ali bilo je i nekoliko mlađih ljudi. Na stepenicama ispred posebne izložbe koja prikazuje Titove godine putem plakata, umetničkih dela, artefakata i snimljenih sećanja „običnih ljudi“, stajao je 18-godišnji Miloš Tomčić s kapom i šalom pionira, jugoslovenskog pokreta socijalističke omladine.
„Hteo sam da vidim sliku tog vremena„, odgovorio je na pitanje zašto je došao. „Bilo je to sjajno vreme. Svi su se voleli.“ Da li je sebe smatrao Srbinom ili Jugoslovenom? „Jugoslovenom. Mama mi je Srpkinja, tata Crnogorac, baka Hrvatica. Zapravo, moja porodica je iz cele Jugoslavije„, odgovorio je bez oklevanja.
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, sastavljenu od šest republika – Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore i Severne Makedonije, plus tadašnje autonomne oblasti Kosovo i Vojvodine – osnovao je Tito 1945. godine.
Većina Srba smatra da je raspad Jugoslavije bio loš
Titova država imala je za cilj da ujedini različite etničke i verske grupe u regiji pod sloganom „bratstva i jedinstva“. Rastući nacionalizam nakon njegove smrti 1980. doveo je do raspada države 1992. i krvavih jugoslovenskih ratova 90-ih godina.
Uobičajena priča tokom tih godina bila je da je Tito gotovo pola veka prisiljavao različite narode da žive zajedno protiv njihove volje. Ali 30 godina kasnije, mnogi još gaje duboku naklonost prema zemlji koja više ne postoji i žale zbog njenog raspada.
U Srbiji 81 odsto ispitanika kaže da je razlaz bio loš za njihovu zemlju. U Bosni i Hercegovini, koja je uvek bila najmultikulturalnija od svih republika, 77 odsto deli to mišljenje. Čak i u Sloveniji, koja je bila prva država bivše Jugoslavije koja je ušla u Evropsku uniju i koja se smatra „najuspešnijom“, 45 odsto anketiranih i dalje kaže da je razlaz bio štetan. Ne iznenađuje da samo 10 odsto populacije na Kosovu, koje nije imalo punu nezavisnost u Jugoslaviji, žali zbog raspada.
Sklonost starom sistemu često se naziva i jugonostalgija. Međutim, Larisa Kurtović, politička antropološkinja iz Sarajeva koja proučava postjugoslovenski identitet u Bosni, oprezna je s tim terminom: „Nostalgija podrazumeva neku vrstu melanholije ili čežnje.“
Naravno, to postoji, brojni su restorani i pansioni širom regije, poput poznatog „Caféa Tito“ u Sarajevu, ukrašeni kičastim memorabilijama i predstavljajući ružičasti pogled na to doba. Ipak, Kurtović kaže da postoji i pokret mlađih ljudi koji kritičnije gleda na to razdoblje, ocenjujući njegove pozitivne i negativne strane.
„Postoji veliko razumevanje za socijalističko razdoblje, a ono je povezano s ekonomskim rastom i velikim poboljšanjima životnog standarda“, kaže Kurtović, dodajući da su „neispunjena obećanja“ jugoslovenskog projekta bleda u poređenju sa nacionalizmom i nasiljem koji su usledili. Većina država bivše Jugoslavije doživela je ogroman ekonomski pad nakon ratova i još pate zbog snažnog odliva mozgova.
Zapeo ulazak u EU većine bivših članica Jugoslavije
Bosna i Srbija posebno su pogođene političkim sukobima, a njihova nekada utopijska brutalistička stambena naselja i železnice izgrađene u Jugoslaviji propadaju. Iako su Hrvatska i Slovenija pronašle relativnu stabilnost kao članice EU, ulazak drugih zemalja u članstvo je zapeo, a pregovori se nisu materijalizovali, ostavljajući mnoge sumnje da li će se ikada pridružiti Uniji.
U tom kontekstu neki se pitaju može li prošlost imati rešenja za budućnost. Kurtović navodi pokrete za radnička prava koji su se u Bosni pojavili u poslednjoj deceniji, a temeljeni su na starom jugoslovenskom socijalističkom modelu radničkog samoorganizovanja.
„Taj je sistem bio vrlo specifičan za Jugoslaviju„, kaže ona, objašnjavajući njegovu razliku od staljinističkog državnog vlasništva nad industrijom.
Iako je Jugoslavija bila jednostranačka država, postojale su jasne razlike u odnosu na druge zemlje iza gvozdene zavese. Tito je osnovao Pokret nesvrstanih i održavao uravnotežene odnose između Zapada i SSSR-a, a građani Jugoslavije mogli su da putuju u obe regije. Snagu starog jugoslovenskog pasoša spominju mnogi koji posećuju Titov grob, a kojima su sada potrebne vize za ulazak u većinu zemalja.
Druga zajednička tema koju Kurtović ističe je gubitak statusa i percepcija da su ljudi iz relativno velike i ugledne zemlje prešli u mnogo manje značajne zemlje. George Peraloc rođen je u Severnoj Makedoniji 1989. godine, ali sada živi u Bangkoku.
„Kad god imam dodir s ovdašnjom birokratijom, kao što je otvaranje bankovnog računa, nikad ne mogu da pronađem Severnu Makedoniju u svom sistemu, ali mogu da pronađem Jugoslaviju„, kaže Peraloc i nastavlja: „Ako mene pitate, još bismo mogli imati koristi od federacije, ne mora to biti Jugoslavija, jer smo tako mali i beznačajni sami za sebe.„
Veruje da su takva osećanja uobičajena među ljudima njegovih godina, koji zapravo nikada nisu živeli u starom sistemu.
„Sva naša infrastruktura je iz tog razdoblja, a sada se raspada„, dodaje Peraloc.
Pokret 29. novembar iz Beča
Javljaju se i pokreti koji preispituju antifašističko i antinacionalističko nasleđe regije, koje su ratovi revidirali ili nastojali da izbrišu. Nastali su pokreti koji pevaju stare partizanske pesme, kako na Balkanu tako i u dijaspori.
U Beču postoji pokret „29. novembar“, nazvan po datumu osnivanja Jugoslavije, koji čine članovi iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Njegov početni cilj bio je da ospori nacionalizam koji je izrastao u dijaspori tokom i nakon ratova. Jugoslovenski radnički klubovi, gde su se ljudi pre sastajali da popiju kafu, razgovaraju i igraju šah, postali su podeljeni po nacionalnosti.
Članovi pokreta obučeni su u crvene i plave jakne sa zvezdama koje upućuju na staru jugoslovensku zastavu, ali izbegavaju da pevaju pesme povezane s komunističkom partijom ili koje slave Tita.
„To je svesna odluka jer znamo da se dešava glorifikacija, što je problematično„, kaže dirigentkinja Jana Dolecki, koja je poreklom iz Hrvatske i preselila se u Beč 2013. godine. „Osim toga, zapravo nisu imali dobre pesme„, rekla je Jana kroz smeh.
Umesto toga, članovi pažljivo biraju melodije za koje veruju da se mogu primeniti na trenutne političke trendove kao što su rastući nacionalizam i populizam.
„Pokušavamo da se držimo podalje od istorijskog revizionizma. Možete slaviti prošlost, uvek govoreći da je nekad bilo bolje, ali ne razmišljajući o tome šta ‘bolje’ zapravo znači„, rekla je Jana za „The Guardian“.
Pokret je pomogao nekim članovima da istraže osetljiv period istorije. Marko Marković, koji je rođen u Beogradu, ali je odrastao u Beču, kaže da je njegova porodica odbijala da razgovara s njim o ratovima dok je bio dete.
„Bilo je to previše komplikovano za jednog sedmogodišnjaka ili su barem tako mislili. Tako sam uvek imao osećaj da je istorija mesta odakle sam došao zapravo tabu-tema„, priseća se Marko. Kada je otkrio pokret, osetio je da konačno može da „popuni neke rupe“.
Jugonostalgija na Instagramu
Internet takođe ljudima omogućuje da ponovo otkriju aspekte svoje baštine. Nekoliko popularnih profila na Instagramu upoređuje nameštaj, brutalističku arhitekturu i grafički dizajn tog razdoblja.
Peter Korchnak, koji je odrastao u tadašnjoj Čehoslovačkoj, pokrenuo je podkast „Remembering Yugoslavia 2020“.
„Dok sam odrastao, Jugoslavija mi se činila kao raj„, kaže Korchnak, objašnjavajući da su mnogi ljudi od čehoslovačkog režima pobegli u Jugoslaviju. Disidenti iz drugih komunističkih zemalja, poput Rumunije iz vremena Čaušeskua, često su činili isto.
„Gledali smo nasilni raspad Jugoslavije, a ja sam svedočio mirnom raspadu sopstvene zemlje. Počeo sam da tražim sličnosti, upoređujući to dvoje. I jednostavno sam postao fasciniran time„, govori Korchnak.
Bio je iznenađen emocionalnim izlivima nekih slušalaca.
„Najbolji komentar koji sam čuo je da je to kao javni servis. Mnogi ljudi kažu: ‘Dugo me je bilo sramota i da pomislim na reč Jugoslavija’. Neki su rekli da je to čak bilo poput terapije.„
Korchnaku je frapantna naklonost koju mnogi bivši Jugosloveni gaje prema starom sistemu.
„Možda ćete čuti starije ljude u Slovačkoj kako govore: ‘Oh, tada su stvari bile jeftinije’, ali uglavnom su svi krenuli dalje. Međutim, u bivšoj Jugoslaviji to se nekako transformisalo u nešto drugo.„
Jugoslavija je proganjala gejeve, političke neistomišljenike…
Međutim, neki su kritičniji prema onome što smatraju preteranim romantizovanjem tog razdoblja. Porodica Arnele Išerić je iz Bosne emigrirala u SAD, gde je odrasla tokom rata.
„Kao dete sam imala utisak da je Jugoslavija bilo najdivnije vreme i da je sve bilo skladno. Ali kad sam odrasla, shvatila sam da postoje stvari koje mi se ne sviđaju„, rekla je Arnela, a kao razlog navodi nedostatak LGBT prava i progon političkih neistomišljenika. No, kaže da se još može poistovetiti s duhom Jugoslavije.
„Kada putujem u druge delove regije, poput Crne Gore ili Hrvatske, uvek se osećam kao da sam povezana s ljudima. Govorim njihov jezik i imamo sličnu kulturu„, objašnjava Arnela.
Kako vreme odmiče i kako su mlađi ljudi manje direktno pogođeni traumom rata, neki smatraju da postaje lakše analizirati taj period.
„Gotovo svaki dan neko pita da li nas može intervjuisati za svoju disertaciju o postjugoslovenskom identitetu„, kaže dirigentkinja Dolecki.
„Dugo je to bila društvena tabu-tema„, slaže se Marković i zaključuje: „Ali ova generacija ima luksuz da bude dovoljno daleko da nema sve predrasude i traumu koja dolazi s tim. I mislim da će se ovo širiti.„
Jednog sunčanog dana u Beogradu autobusi su se zaustavili ispred Muzeja Jugoslavije, impozantne zgrade iz sredine prošlog veka u glavnom gradu Srbije.
Podeli vest:
