Indeks percepcije korupcije: Najlošiji rezultat Srbije u poslednjih 10 godina

Ni napred, ni nazad. Drugu godinu za redom Srbija se po indeksu percepcije korupcije koji sastavlja „Transparensi internešnl“ nalazi ispod proseka. Ocena je ostala ista, ali je pomaka ipak bilo u rangiranju – dodatno je „pala“ na listi 180 zemalja. U prevodu, na Srbiju se gleda kao na zemlju u kojoj je korupcija izrazito raširena i koja deceniju stagnira.

Po pitanju korupcije Srbija je „stabilna“ – kao i 2020. od idealnih 100 ponovo je dobila 38 poena. Ali, u odnosu na prethodni izveštaj napravila je i napredak, doduše u negativnom smeru, za dva mesta, pa 96. deli sa Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom, i Turskom.

Nepromenjeni indeks i pomeranje ranga unazad – najlošije su ocene od 2012, od kada su podaci uporedivi.

„Ovogodišnji rezultat nas još jedanput smešta pet poena ispod svetskog proseka, a čak 26 poena ispod proseka onog dela Evrope čiji deo želimo da postanemo“, kaže Bojana Medenica iz Transparentnosti Srbija.

Kao uzroke ovakvog rezultata profesorka Pravnog fakulteta u penziji Radmila Vasić izdvaja pandemiju, koja je poslužila kao izgovor za nelegalna postupanja, zatim, kako kaže, „dugu izbornu igranku“, kao i slabe institucije u koje ubraja tužilaštvo i Agenciju za sprečavanje korupcije.

„Ja u Agenciji, čiji sam rad pratila i bila deo jedan broj godina, ja ne vidim nekako, ni u sredstvima javnog informisanja da ona preduzima ozbiljne korake u smislu izvršavanja svoje nadležnosti koja joj je poverena zakonom“, kaže Vasić.

U svom izveštaju međunarodni „Transparensi internešnl“ konstatuje, kao i neke druge organizacije u nekim drugim dokumentima da je Srbija hibridni režim u kom se utiče na medije, uznemiravaju kritičari i drže nefer izbori.

„Nedostatak transparetnosti vlade oko glavnih stranih investicija izaziva rasprostranjenu zabrinutost, što se odražava na nedavni talas javnih protesta protiv spornog projekta istraživanja litijuma“, navodi se u izveštaju.

Godišnji izveštaji poput ovog ukazuju da je reč o nekoj vrsti loše beskonačnosti, smatra profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije Zoran Stojiljković.

„Dodaću samo jednu činjenicu, analogiju sa onim gde je Srbija i u socijalno-ekonomskoj ravni – ljudi, pa mi smo evropska ‘superperiferija’, mi se više ni sa kim ne možemo takmičiti, pa makar ni sa zemljama Centralne i Istočne Evrope“, kaže Stojiljković.

Ako plasman posmatramo kao „takmičenje“ sa recimo, zemljama bivše SFRJ, Srbija je maltene na začelju, a iza nje je samo Bosna i Hercegovina.

Napominje Stojiljković – bez radikalne promene i narednih godina situacija će biti ista i moći će samo tužno da se konstatuje.

Ni napred, ni nazad. Drugu godinu za redom Srbija se po indeksu percepcije korupcije koji sastavlja „Transparensi internešnl“ nalazi ispod proseka. Ocena je ostala ista, ali je pomaka ipak bilo u rangiranju – dodatno je „pala“ na listi 180 zemalja. U prevodu, na Srbiju se gleda kao na zemlju u kojoj je korupcija izrazito raširena i koja deceniju stagnira.