Iz godine u godinu sve više muškaraca i žena bez dece

Iako je jednokratna materijalna pomoć za rođenje prvog deteta od 2006. do 2022. godine povećana sa 240 na 3.000 evra, ova mera nije imala rezultata kada je u pitanju rađanje prvog deteta – iz godine u godinu kontinuirano raste broj osoba oba pola bez dece, pokazuju nalazi istraživanja reproduktivog ponašanja žena i muškaraca na osnovu podataka dobijenih Popisom stanovništva 2022. Kako u razgovoru za naš list objašnjava dr Vladimir Nikitović, upravnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka i jedan od autora ove studije, koja je objavljena u naučnom časopisu kao deo većeg istraživanja o obrascima fertiliteta žena i muškaraca, došlo je do blagog porasta rađanja trećeg i četvrtog deteta kod niskoobrazovanih osoba. To, ocenjuje, nosi rizik od odsustvovanja majki sa tržišta radne snage deset godina, jer ovu vrstu materijalne pomoći država isplaćuje celu deceniju za rađanje trećeg i četvrtog deteta.

„Analizirali smo dve generacije – rođenu od 1940. do 1960. godine i onu koja se nalazi na kraju reproduktivnog perioda ili je završila reprodukciju, odnosno žene starosti do 40 godina života i muškarce starosti do 45 godina. Praksa govori da preko 95 odsto žena završi sa rađanjem do 40 godine života, odnosno da se isti procenat muškaraca ostvari u ulozi roditelja do 45 godine. Kod generacije rođene između 1940. i 1960. godine, stopa fertiliteta bila je 1,80, a kod generacije rođene između 1960. i 1980. ta stopa pala je na 1,60, dok je verovatnoća da će roditi drugo i treće dete ostala veoma niska – niža nego u istočnoj Evropi, koja takođe ima niske stope fertiliteta. Pad fertiliteta kod mlađe generacije u visokoj je korelaciji za kasnijim rađanjem, odnosno odlaganjem rađanja prvog deteta. Ono što je takođe karakteristično za ovu generaciju jeste činjenica da nije došlo do tzv. nadoknade fertiliteta u kasnijim godinama, što znači da onaj ko je odložio rađanje, nije rodio troje dece posle 35 godine, već je najčešće ostao na jednom nasledniku”, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su u ovom istraživanju analizirali i razlike u stopi završnog fertiliteta kod muškaraca i žena iz ugla dostignutog nivoa obrazovanja muškaraca i žena, jer je poznato da je jedna od ključnih determinanti rađanja – stepen obrazovanja. Popis je omogućio ovu vrstu komparativne analize, jer su prilikom poslednjeg popisa stanovništva muškarci prvi put pitani za broj dece.

„Porast broja muškaraca sa niskim obrazovanjem bez dece dokazuje da materijalna pomoć države ne utiče na njihovu poželjnost kod žena, što drugim rečima znači da žene ređe stvaraju porodicu sa neobrazovanim muškarcima – niže obrazovanje najčešće znači i niža materijalna primanja. Rezultati naše analize pokazuju da materijalna davanja države ne utiču na stimulaciju rađanja prvog deteta – oni koji su se odlučili na prvo dete nisu postali roditelji zbog obećanog novca države”, objašnjava dr Nikitović.

On ističe da je splet faktora koji utiču na roditeljstvo veoma složen, a među njima se nalaze i dostupnost vrtića i servisa podrške u zajednici, jer nemaju svi bračni parovi „baka servis”, ni mogućnost plaćanja bebisiterke. Istraživanje koje je rađeno pre par godina pokazalo je da rađanje drugog deteta zavisi od toga kako se tata pokazao u toj ulozi, ali i ženin subjektivni osećaj zadovoljstva životom. Novčana davanja države pokazala su se važnijim za proširenje, a ne za zasnivanje porodice.

„Pronalaženje pravog partnera je od ključne važnosti za odluku o zasnivanju porodice, a različite percepcije roditeljskih uloga u braku mogu da komplikuju stvari – ako muškarac ima patrijarhalne stavove, a žena liberalne, može doći do problema. Pritisak na visokoobrazovane žene mnogo je izraženiji i veći nego kada su u pitanju niže obrazovane žene, jer se od njih očekuje da budu uspešne na svim poljima, zbog čega one i rađaju manje dece. Kod nas je razlika između niskoobrazovanih i visokoobrazovanih žena skoro jedno dete, u ’korist’ žena sa nižim obrazovanjem, jer su visokoobrazovane žene zadržale sve obaveze u kući, a dodate su im i nove poslovne obaveze i briga o ostarelim roditeljima. Broj željene dece u našoj zemlji i dalje je visok, ali u praksi se rađa jedno ili dvoje dece, jer odsustvovanje sa tržišta rada više košta žene sa fakultetskom diplomom – one najčešće neće napredovati u karijeri, ili će izgubiti poslovnu poziciju koju su stekle po povratku sa porodiljskog odsustva”, kaže dr Vladimir Nikitović i podseća da se najveći broj dece rađa u velikim gradovima, tj. Beogradu, Novom sadu i Nišu, gde su i najveće liste čekanja za vrtiće.

On zaključuje da roditeljstvo komplikuju i strukturne prepreke u vidu sve veće nesigurnosti na tržištu rada, nemogućnost rešavanja stambenog pitanja i institucionalne podrške države. U Srbiji je sličan broj visokoobrazovanih žena i visokoobrazovanih muškaraca koji nemaju decu, ali je kod niskoobrazovanih ovaj jaz veći, jer su niskoobrazovani muškarci tri puta češće isključeni iz reprodukcije. Međutim, broj osoba bez dece veoma je visok kod onih sa srednjim obrazovanjem, što je alarmantno jer je njih najviše u opštoj populaciji.