Iza nas je zvanično najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji

U pitanju je tzv. meteorološko leto, koje se razlikuje od kalendarskog i traje od 1. juna do 31. avgusta.

Ali iza velikog broja podataka, koji ilustruju koliko je prethodnih par meseci bilo ekstremno, kriju se i neki manje jasni uvidi koje je neophodno rasvetliti, piše portal Klima 101.

Drugim rečima, analiza koju nudi RHMZ odnosi se na odstupanje od već zagrejanog proseka – da poredimo ovo leto sa ranijim decenijama, iz 20. veka, brojke bi bile još alarmantnije.

U Srbiji je, piše RHMZ, tokom leta zabeleženo čak pet toplotnih talasa, što su periodi od najmanje pet uzastopnih dana kada je temperatura veoma ili ekstremno topla. Dva toplotna talasa – jedan sredinom jula i drugi sredinom avgusta – bila su posebno dugotrajna i intenzivna, sa temperaturama koje su bile i 10 °C više od normalnih za te periode.

Ovoliki broj ekstremno vrelih perioda u toku jednog leta je nekada bio nezamisliv: naime, sredinom 20. veka prosečno se događao jedan toplotni talas u toku cele godine u Srbiji, dok je u poslednjoj deceniji ta brojka porasla na četiri talasa godišnje.

Izdvojićemo još nekoliko rekordera: u Zaječaru je od ukupno 92 letnja dana čak 78 bilo tropsko, tj. sa temperaturama preko 30 °C. Gotovo sve merne stanice zabeležile su rekordan broj tropskih dana, a čak je i u tradicionalno ledenoj Sjenici bilo čak 25 dana sa temperaturama preko 30 °C.

Beograd je, usled efekta urbanog ostrva toplote, tradicionalno imao najveći broj tropskih noći, tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 °C, ali ih je ove godine svejedno bilo rekordno mnogo – čak 60 tropskih noći u pregrejanoj prestonici. Time je oboren rekord iz 2012. godine, kada ih je bilo 51 (a primera radi, prethodne godine bilo ih je 31).

Izmereni subjektivan osećaj temperature je 17. jula u Beogradu dostigao 46,2 °C

U svom izveštaju, RHMZ je naveo i odstupanja u tzv. indeksu toplotnog stresa, što je mera subjektivnog osećaja toplote, koja uključuje i faktore kao što je npr. vlažnost vazduha (i važna je za procenu osećaja toplote i zdravstvenih rizika za stanovništvo).

U Beogradu se ovaj indeks posebno isticao, pa je, kako navodi RHMZ, njegova najveća vrednost izmerena 17. jula u prestonici: tog dana, maksimalna temperatura bila je 37,1 °C, ali je subjektivni osećaj temperature iznosio čak 46,2 °C.

To je i najveća vrednost ovog indeksa izmerena tokom leta 2024.

RHMZ u svom biltenu nudi i analizu određenih podataka u odnosu na stariji period (1961-1990), što je važno ako želimo da sagledamo ekstremne događaje u svetlu klimatskih promena – a leto 2024. bi se celo moglo opisati kao jedan prolongirani ekstremni događaj.

U odnosu na drugu polovinu 20. veka, leto 2024. u Beogradu bilo je toplije za čak 6,1 °C, a srednja temperatura vazduha na čitavoj teritoriji Srbije bila je u kategoriji ekstremno toplo.

Međutim, u izveštaju RHMZ-a neki izneseni podaci ostaju nedovoljno jasni.

Jedan takav podatak je količina padavina: primera radi, kako navodi Zavod, tokom leta 2024. suma padavina u Beogradu bila je u „kategoriji normalno”, sa ukupno 205,2 mm kiše koja je pala u prestonici od juna do avgusta.

Međutim, ovaj podatak ne otkriva ključan uvid: od ukupno 205,2 mm kiše koliko je u Beogradu palo od 1. juna do 31. avgusta, čak 154 mm – preko tri četvrtine sume padavina – palo je u nedelju dana od 27. juna do 2. jula.

U pitanju je rezultat koji već godinama najavljuju klimatski modeli: u Srbiji klimatske promene neće dovesti do velikih promena u ukupnim količinama padavina, ali hoće dovesti do intenzivnijih perioda padavina i suša, u kojima velike količine padavina padaju u manjim vremenskim okvirima, što se upravo dogodilo ovog leta.

Sada kada su ekstremne vrućine prošle, a leto se od neizdržive realnosti pretvara u istorijsku činjenicu, ostaje nam predviđanje da će ovakva leta u budućnosti postati svakodnevica – i da taj proces jedino možemo usporiti kroz smanjenje emisija gasova staklene bašte.