Glavni program Evropske unije za posmatranje Zemlje koji sprovodi merenje vremenskih i klimatskih uslova Kopernik objavio je da je septembar ove godine bio drugi najtopliji septembar ikada zabeležen na globalnom nivou.
Međunarodni sud pravde u Hagu odlučio je da države mogu međusobno da se tuže zbog štete prouzrokovane klimatskim promenama, uključujući i zbog emisija gasova koji zagrevaju planetu.
Najnovija studija Univerziteta u Oregonu pokazala je da je zbog klimatskih promena ugroženo više od 3.500 životinjskih vrsta, od korala, preko ptica do grbavih kitova.
Za nama je najtoplija godina u istoriji merenja i prva tokom koje je planeta bila za preko 1,5 °C toplija nego u predindustrijsko doba. Ali klimatske promene ne obeležava samo zagrevanje, već ono istovremeno prati i porast učestalosti i intenziteta niza vremenskih ekstrema.
Sve ledničke oblasti na Zemlji beleže gubitak mase u 2024, treću godinu zaredom, saopštile su danas Ujedinjene nacije (UN), koje smatraju da je njihovo očuvanje pitanje „opstanka“.
Opšte je poznato koliko ljudi na različite načine ugrožavaju prirodu. Međutim, čak i u pokušajima da joj pomognemo, dolazi do pristrasnosti između vrsta.
Februar 2025. doneo je novi negativni rekord – globalna površina morskog leda pala je na najniži nivo ikada zabeležen. Naučnici upozoravaju da topljenje leda ubrzava zagrevanje planete i dovodi do sve ekstremnijih vremenskih pojava.
Najmanje 765.000 ljudi umrlo je u svetu od 1993. do 2022. usled ekstremnih vremenskih prilika izazvanih klimatskom krizom, pokazuje izveštaj o „Indeksu klimatskog rizika u 2025“ koji je danas objavila organizacija za ekologiju i ljudska prava Germanwatch.
Januar 2025. bio je najtopliji januar ikada izmeren na planeti, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.
Nekada smo umesto januara, februara, marta imali drugačije nazive meseci. Jezičke rekonstrukcije pokazuju da bi stari narodni kalendari, zasnovani na prirodnim ciklusima i godišnjim dobima, danas bili zastareli u svetlu klimatskih promena.
Rastuće temperature mora utiču na sve, od koralnih grebena kao osetljivih ekosistema do privrednih grana poput ribarstva. Dugoročni uticaji još su više zabrinjavajući, uključujući surovije oluje, porast nivoa mora i učestalije, teže požare.
Popiti šoljicu kafe postaje sve veći luksuz, i u kafiću i kod kuće, jer njena cena stalno raste i zagorčava život ljubiteljima tog napitka.
Globalno, 2024. godina gotovo sigurno će biti najtoplija ikada zabeležena, s porastom temperature od preko 1,5 °C u odnosu na preindustrijski period.
Usled sagorevanja fosilnih goriva, naočigled svih nas korenito se menja svet u kojem živimo. Iako je verovatno prva asocijacija na klimatske promene „porast temperature”, ovaj glavni izazov praćen je nizom drugih komplikacija.
Klimatske promene uzrokuju sušenje ogromnih površina planete, zbog čega će do 2100. godine biti dovedena u pitanje egzistencija pet milijardi ljudi, upozorava se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija.
Novembar 2024. bio je drugi najtopliji novembar u istoriji, posle rekordnog prošlogodišnjeg, pokazuju podaci iz najnovijeg klimatskog biltena koji je objavila Služba za klimatske promene Kopernikus.
Iako zaštićeni, Nacionalni parkovi nemaju nikakav „nevidljivi štit” koji bi ih izolovao od negativnih uticaja, uključujući i od posledica klimatskih promena – oni ih osećaju isto kao i mi.
Srbija je do 2020. trebalo da ima stepen šumovitosti od 41,4 odsto, ali je postignuto samo 29,1 odsto – glase podaci Državne revizorske institucije od pre tri godine.
Na teritoriji Srbije, potoci i reke su najbrojniji među slatkovodnim ekosistemima, a naše reke predstavljaju dom za oko 100 različitih vrsta riba.
Smanjeni prinosi poljoprivrednih kultura direktna su posledica visokih temperatura i suše koju smo letos imali. Međutim, indirektne štete klimatskih promena osetiće se mnogo duže. Ekstremne vrućine, ali i velika količina kiše koja pada u kratkom roku negativno utiču na zemljište, pa ono gubi svoj kvalitet.
