• klimatske promene

    Klimatske promene umanjuju kvalitet zemljišta u Srbiji

    Smanjeni prinosi poljoprivrednih kultura direktna su posledica visokih temperatura i suše koju smo letos imali. Međutim, indirektne štete klimatskih promena osetiće se mnogo duže. Ekstremne vrućine, ali i velika količina kiše koja pada u kratkom roku negativno utiču na zemljište, pa ono gubi svoj kvalitet.

    Srbija se zagreva brže od globalnog proseka

    Srbija do kraja veka može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa ukoliko se ne preduzmu akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.

    Na toplijoj planeti, Antarktik sve zeleniji

    Pingvin sa dalekog Antarktika deluje prilično iznenađeno. Da li možda zbunjen zato što njegovo stanište – inače okovano ledom – „ozelenjava”?

    Hoće li snega i skijanja u narednim godinama biti sve manje u Srbiji?

    Poplave, suše i zime bez snega biće sve češće u Srbiji u godinama koje dolaze, upozorava klimatolog Vladimir Đurđević. Klimatske promene mogle bi da budu i intenzivnije ukoliko globalno i lokalno nastavimo da zagađujemo životnu sredinu korišćenjem fosilnih goriva i ispuštanjem emisija ugljen-dioksida u atmosferu, navodi on za Bloomberg Adriju.

    Malo ledeno doba: Zagrevanje može da dovede do hlađenja

    Klimatske promene i globalno zagrevanje donele su neke neočekivane pojave u klimi planete. Tako je ovogodišnje leto bilo najtoplije otkako se obavljaju merenja, a postoje procene i da će cela godina biti najtoplija i oboriti rekord prošle, 2023. Međutim, pojedini naučnici u svetu pominju mogućnost pojave mini ledenog doba.

    Iza nas je zvanično najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji

    Iza nas je najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji, što je zvanično potvrdio i novi bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Ovo leto je bilo u proseku za više od 3 °C toplije od normale, i za gotovo ceo stepen toplije od prethodno rekordnog leta 2012. godine.

    Danas je Svetski dan zaštite ozonskog omotača

    Spašavanje ozonskog omotača dobro napreduje i pokazuje kako čovečanstvo može svašta, kad se dogovori. Povodom Svetskog dana zaštite omotača, podsećamo zašto nam ovaj tanki sloj toliko znači.

  • Od suše do poplava – globalno viša temperatura za 0,69 stepeni, lokalno pravi drastične promene

    Klimatolog profesor Vladimir Đurđević rekao je za RTS da je ovog leta bilo pet toplotnih talasa, a da je to sve posledica povećanja prosečne temperature za 0,69 stepeni. Te male promene globalno znače lokalno drastične promene, istakao je Đurđević. Komentarišući isušivanje reka, dr Jelena Čanak Atlagić sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ napominje da živi svet nije toliko osetljiv i da on uvek nađe načina da se skloni kada su nepovoljni uslovi i posle se vrati kada se stvore odgovarajući.

    Kako do struje od otpada – bahatimo se resursom, klimatske promene šalju fakturu

    Visoke temperature oborile su rekorde u potrošnji struje koju najviše dobijamo iz termoelektrana na ugalj. S druge strane, bacamo otpad kao značajan resurs od kojeg bismo mogli da proizvodimo struju, ističe novinarka RTS-a Ružica Vranjković. Godišnje „sahranimo“ 100 miliona reciklabilnih sirovina koje su strateški materijal, kaže za RTS Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije (PKS).

    Za nama najtopliji jun otkad postoje merenja: Ekstremi će postati naša nova realnost

    Mesec za nama je bio najtopliji jun otkako postoje merenja, objavila je služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena. 12 meseci zaredom temperature su prosečno bile više za 1,64 stepeni Celzijusa u odnosu na prosek predindustrijskog doba i početka sagorevanja fosilnih goriva, pokazuju merenja, a prema rečima stručnjaka, ekstremni vremenski uslovi će postati naša nova realnost.