Izvestan manjak struje tokom zime, EPS kadruje uz „opštu stručnu spremu“

Sredinom septembra na deponijama obrenovačkih termoelektrana, umesto uobičajenih milion i sto, bilo je tek četristo hiljada tona uglja, a i kvalitet je slabiji, pa je realno očekivati manjak struje tokom hladnih zimskih meseci.

Mora da je situacija sa proizvodnjom struje u Termoelektrani „Nikola Tesla“ zaista kritična čim je „Elektroprivreda Srbije“ našla za potrebu da, tokom vikenda, javnost obavesti kako se „proizvodnja odvija prema planu, a obavljeni su i svi remonti“.

Međutim, ako se pažljivije pročita, uočava se da oficijelno saopštenje više prikriva, nego što kazuje.

Izostao najvažniji remont

Eksplicitno se navodi da „su na svim blokovima TENT A obavljene popravke, dok je na blokovima A2 i A6 obavljen veći remont“. Onima koji prate energetiku, jasno je da je izostao ozbiljniji remont bloka A4, već tri godine prioritet koji se, očito, i ovoga puta odlaže.

Dalje se hvališe kako su rudari EPS-a od 1. januara do 17. septembra iskopali 26,4 miliona tona uglja, pola miliona više nego lane u istom periodu. Međutim, podaci o proizvodnji uglja dati su zbirno za elektrane u Obrenovcu i elektrane u Kostolcu, pa je višak uglja u basenu „Drmno“ pokrio manjak na obrenovačkim deponijama.

Oprezno u Drmnu

Nedoumice izaziva i praksa poslednjih godina da se govori zbirno o radu obe obrenovačke elektrane, tako da ostaju nevidljivi specifični uloga i obaveza obrenovačke TENT B.

Dobro je da na deponijama u Drmnu ima dovoljno uglja za potrebe tri manje termalke u Kostolcu.

Ne bi trebalo previše insistirati da na ovom nalazištu rudari obilato prebace planiranih devet miliona tone godišnje, u suprotnom moglo bi doći do pojave klizišta na ležištima.

Nizak dotok Dunava i Drine

Upravo se ovako nešto dogodilo na kolubarskim nalazištima, pa ovih dana obrenovačke elektrane proizvode tek 90 odsto planirane proizvodnje. Prve nevolje su uočene prošle godine u ovo vreme, kada je došlo do pada proizvodnje uglja za cirka 15 odsto.

Iskop nije uvećan do kraja godine, a kada je u januaru stegla zima kakve davno nije bilo, količina dopremljenog lignita je dodatno umanjena za 12 odsto. Struju smo uvozili tokom januara, ali je u februaru otoplilo, ugalj je vađen u nešto većoj količini. U martu se struja uvozila u manjem obimu.

Tokom leta trebalo je vraćati zimsku pozajmicu. No, epsovci su na ličnom primeru mogli spoznati poslovicu da nevolja nikada ne dolazi sama: dotok Dunava i Drine letos je bio niži i do 40 odsto spram uobičajenog.

Posledično, struje sa hidroenergana „Đerdap“ i „Drinskih elektrana“ bilo je daleko ispod plana, pa su termalke morale uvećati proizvodnju i vraćati dug.

Čitav tekst možete pročitati na sajtu 021.rs.

Sredinom septembra na deponijama obrenovačkih termoelektrana, umesto uobičajenih milion i sto, bilo je tek četristo hiljada tona uglja, a i kvalitet je slabiji, pa je realno očekivati manjak struje tokom hladnih zimskih meseci.