Januar predstavlja veliki udar za novčanike i kućni budžet: Kako finansijski „pregurati“ najduži mesec u godini
Januar važi za „najduži“ mesec u godini zbog troškova koje su građani imali tokom novogodišnjih i božićnih praznika. Finasijska situacija se još više usložnjava za pojedine koji će imati troškove i zbog obeležavanja slave ili proslave rođendana, a za njhove goste zbog kupovine poklona za te prilike. Tako se postavlja pitanje kako finansijski „pregurati“ ovaj mesec i kako preraspodeliti ono što je ostalo u kućnom budžetu.
Podeli vest:
Pametno upravljanje finansijama ne znači da treba nečega da se odreknemo, nego da je potrebno samo isplanirati trošenje novca na vreme.
Za one koji su ušli u finansijske probleme u januaru upalila se lampica, pa tako treba da preispitaju opšte finansijske navike i ponašanje prilikom trošenja novca.
Kako rasporediti kućni budžet?
Stručnjaci kažu da je savet da se kućni budžet rasporedi u decembru jer je to najpraktičnije.
Dušan Uzelac sa portala „Kamatica“ kaže za Euronews Srbija da je to i najbolji savet.
„Sve aktivnosti na polju ličnih finansija imaju odloženo dejstvo minimum šest meseci. Ono što danas učinite će se manifestovati na vašem računu za šest meseci. Ako je neko sada u januarskom izazovu onda je to signal, odnosno lampica se upalila na te opšte finansijske navike i na ponašanje i tu treba onda obratiti pažnju i spremiti se za sledeći januar“, rekao je Uzelac.
On dodaje da je to najpametniji savet, ali i najzahtevniji.
„Od lakših saveta, možete otići po kredit kako bi se do neke finansijske pozicije stiglo ranije. Krediti su u tom smislu finansijska prečica“, rekao je Uzelac.
„Zlatno pravilo“
Kako da se građani uzdrže od kupovine nekih stvari u januaru ako su se već istrošili za praznike, a ne bi da podižu kredit?
Izuzimajući potrošnju koja se odnosu na dnevne potrebe i hranu, Uzelac je naveo da treba preskočiti, na primer, kupovinu gardorobe i potom sagledati da li vam nešto nedostaje.
„To je u potrošnji najefektinije. Posmatrajte sebe i svoje impulse za potrošnjom, probajte da preskočite odlazak u prodavnicu i posmatrajte da li vam nešto u životu fali kad ne odete u prodavnicu i kad ne kupite garderobu i neke stvari“, rekao je Uzelac.
Ta potrošnja se, dodaje, ne odnosi na dnevnu potrošnju i na prehranu, nego više na one stvari koje su iz domena emotivne potrošnje, odnosno na nešto što nam život čini lepšim ali ništa se neće dogoditi ni ako to ne kupimo.
Uzelac kaže da je to nešto što je uvek na izazovu po pitanju potrošnje.
„Zlatno pravilo – ako odete vikednom u prodavnicu popust je 30 odsto, ako ne odete onda je 100 odsto ušteda“, naveo je on.
Šta znači pametno upravljanje finansijama?
Kada neko kaže da mu je nešto potrebno, tu se krije sva mudrost upravljanja finansijama.
„Neko će reći da mu je potrebno zimovanje, neko će reći da mu je potrebno letovanje, neko da mu je potreban nov telefon, to je sve iz domena emotivne potrošnje. Ništa od toga nije potrebno, to je želja a ne potreba. Potreba je davno prevaziđena u egzistencijalnom smislu, svi imamo garderobu, imamo gde da živimo, imamo uređaje i internet i to je ono to je danas zamena teza. Nema manjka para, ima viška želja“, rekao je Uzelac.
On dodaje da to treba prepoznati kao potrošački mehanizam.
„Kada prepoznate na koje impulse reagujete, a na koje ne reagujete u tom smislu potrošnje, onda ćete shvatiti kako vam prodavci mame pare i prizivaju potrošnju“, naveo je Uzelac.
Podeli vest:
