Kad ostaneš sam – deci majki ubijenih u porodičnom nasilju potrebna podrška, ali često izostaje
Iza žena ubijenih u porodičnom nasilju u proteklih pet godina, ostalo je 400 dece. Kada se dogodi tragedija, uglavnom se postavlja pitanje odgovornosti i krivice. Malo se govori o deci koja posle ubistva majke praktično ostaju bez roditelja. Podrška im je itekako potrebna, i psihološka i materijalna, ali često izostaje – upozoravaju iz NVO.
Podeli vest:
Sigurna kuća za mnoge žene je sigurnije mesto od porodičnog doma. Kada smognu snage da napuste nasilnika, ne ostavljaju ono što im je najvrednije – decu.
Vesna Stanojević iz Sigurne kuće ističe za RTS da trenutno imaju slučajeve majki koje imaju petoro, četvoro i troje dece.
„Sva ta deca su, nažalost, prisustvovala nasilju koje su trpele njihove majke. Ako dete pomilujete po glavi, ono se trza, jer očekuje da ga neko udari. Nije naviklo da ga neko miluje i zagrli“, navodi Stanojević.
Kada prestane medijsko izveštavanje, deca ostaju da žive sa traumom
U porodičnom nasilju, u protekloj deceniji ubijeno je 406 žena. Od toga je njih 300 imalo decu, a trećina maloletnu.
I kada posle saopštenja nadležnih o porodičnoj tragediji, zatim mišljenja stručnjaka i traženja pukotina u sistemu, prestane i medijsko izveštavanje, deca ostaju da žive sa traumom, tuguju i pamte.
„Podrška države skoro da ne postoji“
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže da je podrška države u takvim slučajevima dosta slaba, pa skoro i da ne postoji.
„I to je ono sa čime se suočavaju. Ne postoji sistemski uređena podrška za decu koja su gledala kako je majka bila ubijena, u smislu psihološke podrške“, dodaje Macanović.
Vesna Stanojević naglašava da su to deca koja ostaju bez roditelja i postavlja pitanje šta se sa njima dalje dešava.
„Ja nikada nisam čula od neke zvanične institucije bilo kakav podatak da su to deca određenog uzrasta, da su poverena dedi, babi, prijateljima, rođacima. Sve to mora da bude transparentno“, ukazuje Stanojević.
Srodnici bez statusa hranitelja, neki odbijani zbog imovinskog cenzusa
Iz Centra za socijalni rad u Beogradu kažu da brigu o deci uglavnom preuzimaju srodnici. Ako ih nemaju, onda idu u hraniteljsku porodicu ili u ustanovu socijalne zaštite.
„Država, odnosno centar za socijalni rad, nastavlja da prati odrastanje dece, da im u skladu sa potrebama pruža neophodnu materijalnu, psihološku i stručnu podršku, i deci i starateljima, kako bi traumu gubitka roditelja prevazišli sa što manje posledica. Uključuju se i drugi stručnjaci u skladu sa potrebama dece. Grad Beograd je omogućio i stalnu novčanu pomoć i uslugu privremenog stanovanja za decu čija su oba roditelja preminula, i koja su pod starateljskom zaštitom brata ili sestre“, saopštio je Gradski centar za socijalni rad u Beogradu.
Vanja Macanović objašnjava da se srodnicima koji brinu o deci faktički ne daje status srodničkih hranitelja, na osnovu čega bi dobili veći iznos naknade, već podležu istom sistemu kao kada se aplicira za dečji dodatak.
Međutim, dodaje, i tu su otežani uslovi, pošto su zbog višeg imovinskog cenzusa neke porodice odbijane.
Italija, posebni fondovi za „specijalnu siročad“
U brizi o deci ubijenih žena neke države otišle su korak dalje.
U Italiji, na primer, imaju posebne fondove za pomoć deci, koju nazivaju „specijalnim siročadima“.
Pomoć toj deci predviđa stipendije, kao i nadoknadu za zdravstvene troškove u koje je uključena i pomoć psihologa.
Izvršna odredba, kojom se raspoloživa sredstva povećavaju na 12 miliona godišnje, od čega je 70 odsto rezervisano za maloletna lica, stigla je 2021. godine.
Neke države plaćaju školovanje deci dok god se obrazuju, a Izrael je posle jednog tragičnog slučaja usvojio zakon po kojem se otac ubica automatski lišava roditeljskog prava, a starateljstvo nad decom ne može da dobije čak ni njegova porodica.
Podeli vest:
