Sve učestalije vremenske nepogode zahtevaju efikasniji sistem reagovanja. Koliko smo spremni za reagovanje u kriznim situacijama? U Skupštini Srbije u proceduri je nova strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, koja bi trebalo da uskladi sistem sa evropskim sistemom.
Podaci su jasni: naša Zemlja se zagreva, a ljudi sve više trpe posledice klimatskih promena, od toplotnih talasa, šumskih požara, do razornih oluja i poplava, upozoravaju i stručnjaci Nase.
Sve češće vremenske nepogode zahtevaju sve efikasnije reagovanje. Posle velikih požara u Atini, u Grčkoj je 2019. godine, kao deo već postojećeg servisa, uspostavljen broj EU za hitne slučajeve 112.
„Nadležna institucija za servis 112 u Grčkoj je generalni sekretarijat Civilne zaštite. Oni su u svakom trenutku spremni da pošalju poruke na sve mobilne telefone koji se nalaze unutar područja od interesa kako bi upozorili građane na eventualne nepogode“, kaže novinarka Grčkog kutka Ivana Simić Apostolou.
Istraživanja pokazuju da se u kriznim situacijama građani informišu uglavnom preko medija i društvenih mreža i da nisu dovoljno spremni da reaguju u vanrednim situacijama.
U novoj nacionalnoj Strategiji smanjenja rizika od katastrofa identifikovano je 12 rizika vezanih za prirodne i tehničko-tehnološke opasnosti, kao što su poplave, suše, zemljotresi, epidemije, ekološki, hemijski i nuklearni akcidenti, piše RTS.
Dr Vladimir Cvetković sa Fakulteta bezbednosti kaže da će biti uveden jedinstven informacioni broj 112 koji će kao informaciono-komunikacioni sistem da objedini postupanje svih nadležnih službi – policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica, službe hitne medicinske pomoći i drugih relevantnih aktera.
Kako kaže, na taj način građani će u kraćem vremenskom periodu da dobijaju upozorenja i uputstva šta je potrebno u konkretnim slučajevima da urade.
U Srbiji se na broj 112 za sada javlja policija, kao i na broj 192. Zakon o smanjenu rizika od katastrofa, predviđa i zvučno uzbunjivanje građana. Međutim, veliki broj sirena u Srbiji je neispravan.
„Prema sadašnjeg zakonu, MUP je dužan da preko mobilnih operatera izdaje upozorenja građanima“, kaže Cvetković.
Identifikovano je i 150 problema koje je nužno rešiti u roku od deset godina. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama je uz podršku MUP-a ove godine organizovalo Prvu nacionalnu bezbednosnu obuku reagovanja u vanrednim situacijama za mlade.
Sve učestalije vremenske nepogode zahtevaju efikasniji sistem reagovanja. Koliko smo spremni za reagovanje u kriznim situacijama? U Skupštini Srbije u proceduri je nova strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, koja bi trebalo da uskladi sistem sa evropskim sistemom.