Kakav je položaj starijih i na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora doma

Nadežda Satarić iz udruženja Amity i Nataša Todorović, stručna saradnica za zdravstveno-preventivne aktivnosti i ekspertkinja za prevenciju nasilja nad starijima, govorile su u Novom danu o položaju starijih i o tome postoji li dostojanstvena starost u Srbiji. Gošće N1 su takođe savetovale na šta sve treba obratiti pažnju prilikom izbora doma za stare.

Todorović je rekla da je poslednja velika analiza o nasilju u institucijama koja podrazumeva i domove za starije i bolnice i druge institute gde se stariji smeštaju pokazala da 64,2 odsto zaposlenih u tim institucijama prijavljuje da je izvršilo neki vid nasilja nad starijima.

„To jeste veliki problem širom sveta, to postoji i u Norveškoj, a s druge strane, da bi se to preveniralo, vrlo je važna edukacija i podrška ljudi koji rade u institucijama gde žive starije osobe“, kaže ona.

Govoreći o najnovijem snimku nasilja koji je potresao javnost, kaže da su se pojavila dva snimka.

„Jedan fizičkog naislja, a jedan gde baka plače, a sestra je miluje. Kad su u pitanju ljudi sa demencijom, važno je ne snimati ih, jer nisu dali saglasnost“, kaže Todorović.

Satarić kaže da institucije treba da reaguju, nevezano od toga da li se snimak našao u javnosti ili ne.

„Sigurna sam da njeni srodnici nisu unapred potpisali saglasnost da ona može da se snima. Ovo su stvari koje su apsolutno nedopustive“, kaže ona.

Kaže da veruje u podatke iz istraživanja koje je Todorović iznela, ali da nije sigurna da je naša zemlja bila u uzorku.

„Ne znam koliko bi zaposleni prepoznali sopstveno ponašanje prema korisnicima kao akte urušavanja njihovog dostojanstva i nasilja i priznali. Mislim da ima mnogo više tih pojava, nego što ih zaposleni identifikuju“, smatra Satarić.

Ističe da nema mnogo saznanja o stanju u zdravstvenim ustanovama, te da bolje poznaje situaciju u domovima za stare.

„Ima nedoličnog ponašanja i u jednim i u drugim ustanovama. Više je stvar needukovanosti zaposlenih kako da komuniciraju sa starijima, posebno sa psihički izmenjenim osobama, obolelim od demencije, iako postoje programi obuke za to. Veoma je mali broj osoblja koje radi, verujem i u zdravstvu, ali u ustanovama socijalne zaštite sigurno. Oni su pod svakodnevnim stresom koliko toga treba da obave i urade. Pod tim stresom, one su u mnogo većem riziku da izvrše akt nasilja prilikom pružanja neke usluge. Recimo, ona treba da okupa korisnika obolelog od demencije, a njemu se baš ne kupa, oni uglavnom ne žele da se kupaju, a ona mora, jer će nju glavna sestra da ukori što nije izvršila zadatak, onda pribegavaju nasilju, inače ne verujem da ima brutalnog nasilja kakvo smo videli na snimku“, kaže ona.

Todorović kaže da je nasilje nedopustivo.

„Svako čiji su roditelji u nekom domu mora da zna protokole i da se informiše da postoji mogućnost da zaštiti svoje roditelje, to je vrlo važno. Recimo, prema podacima iz 2020. godine Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, bile su 42 prijave slučaja nasilja u domovima za stare, pet je bilo krivičnih prijava. Postoji primer dobre prakse, a to je Gerontološki centar Beograd, gde je bila obuka da se prepozna nasilje. Zanemarivanje je nasilje“, kaže ona.

Ipak, ističe da „moramo da pomognemo ljudima koji brinu o nama i našim roditeljima“.

„Ministarstvo za rad kontroliše te domove, naravno proverava sve domove, kada dođe do nekih problema postoje procedure, menjaju se direktori ako dođe do nekih problema, krivično se gone oni koji su nasilnici, a oduzima se i licenca. Morate da tražite da li je to licencirani dom od Ministarstva rada, jer tako štitie sebe, roditelje i uslugu“, kaže.

Prema rečima Todorović, starija osobe koje boluju od demencije su pod najvećim rizikom od nasilja.

„Ne postoji istraživanje, jer vi te osobe ne možete da ispitate, moramo da vodimo računa o njima, da zaštitimo njihovo dostojanstvo i njihov život“, kaže Todorović.

Satarić ističe da oko 260.000 penzionera prima penzije ispod 15.000 dinara.

„Prosečna penzija je negde oko 30.900, to je tek 41 odsto od prosečne plate, minimalna potrošačka korpa vam je skoro 44.800 dinara“, kaže Satarić.

Todorović kaže da je jedno istraživanje pokazalo da su u skandinavskim zemljama ljudi i porodice mnogo srećniji, jer imaju dovoljan broj formalnih usluga.

„Tako da ako imate formalne usluge za svoje roditelje, imate dovoljno vremena da sa njima provodite kvalitetno vreme. Nekad je potrebno edukovati neformalne pružaoce usluga. Mislim da je ono što nedostaje svima nama – informacije. Informacije o pomoći i uslugama su najčešće skrivene, svi mi imamo ista ljudska prava, ali ako ste vi penzionisani profesor u Beogradu, vi ćete lakše da znate informaciju kako da dođete do nekog svog prava, nego ako ste žena sa juga Srbije i živite na selu“, kaže ona.

Satarić se slaže da su informacije veoma važne, ali kaže da nije sve u njima.

„Kod nas su minimalna izdvajanja za socijalnu zaštitu“, kaže.

Gošće N1 su govorile i o tome na šta treba obratiti pažnju prilikom odabira doma za stare.

„Najbolje je da dom bude u blizini, da bi moglo da se ide u posete, a onda da se raspitaju, za sve usluge koje zadovoljavaju potrebe njihovih roditelja, uključujući i zdravstvenu i socijalnu zaštitu, moraju da znaju da plaćaju dom, ali da postoje dodatni troškovi – na primer pelene“, kaže.

Todorović naglašava da je važno da odete da vidite dom.

„Mi je najvažnija reč u ovome, da bismo nešto promenili mi moramo zajedno da radimo, da promenimo živote ljudi, da oni dostojanstveno stare“, kaže.

Satarić savetuje da se obrati pažnja kako se oseća unutrašnjost doma.

„Da li je to starački vonj ili lep miris. Zatim kako se zaposleni ponašaju, a onda i pronaći nekog od korisnika i pitati za utiske“, savetuje ona.

Nadežda Satarić iz udruženja Amity i Nataša Todorović, stručna saradnica za zdravstveno-preventivne aktivnosti i ekspertkinja za prevenciju nasilja nad starijima, govorile su u Novom danu o položaju starijih i o tome postoji li dostojanstvena starost u Srbiji. Gošće N1 su takođe savetovale na šta sve treba obratiti pažnju prilikom izbora doma za stare.