• Kakav je značaj sistema „Pronađi me“, a šta pruža poziv Evropskog broja za nestalu decu

    „Prema izveštaju koji je obuhvatio 12 godina, koliko oragnizacija „Astra“ vodi evidenciju za prijavljivanje nestale dece, primljeno je oko 5.000 poziva u kojima je prijavljen nestanak deteta. U proseku, u toku jednog meseca primimo 40 do 50 poziva koja su u vezi sa nestalom decom, i to ne samo našom, već i onom koja su u migrantskim tokovima. Svega tri odsto od tog broja, iako je čak i samo jedan život previše, su slučajevi kada su u pitanju kriminalne otmice i oni nestanci koji su se tragično završili. Ali to je samo vrh ledenog brega“, rekla je za N1 Jasmina Krunić, koordinatorka javnih politika u organizaciji „Astra“.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Kakav je značaj sistema „Pronađi me“, a šta pruža poziv Evropskog broja za nestalu decu
    Foto: Pixabay

    „Ispod tog vrha ledenog brega, odnosno ta tri procenta, gotovo 50 odsto čine deca koja beže zbog zanemarivanja, nasilja, zlostvljanja iz svojih kuća, ustanova socijalne zaštite. I to je veoma zabrinjavajuće. Utešno je što znamo da se u Srbiji gotovo 98 dece pronađe, međutim to nije kraj problema. Problem je šta se kasnije dešava sa tom istom decom koja su pobegla iz neke situacije, i šta se sa njima kasnije dešava. Mi naše korisnike pratimo od početka do kraja i to je nekada jako teško, jer državni sistem sporo odgovara, sistem nema dovoljno resursa, nije dovoljno uvezan i onda prolazak kroz takav sistem ume da deluje kao prolazak kroz neki lavirint“, rekla je u Danu uživo Jasmina Krunić, koordinatorka javnih politika u organizaciji „Astra“.

    „ASTRA“ je organizacija posvećena iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima, posebno ženama i decom, kao i pružanju podrške u potrazi za nestalom decom.

    Prema navodima Krunić, statistika koju vodi MUP Srbije pokazuje da je policija, na primer, 2021. godine primila između 2.300 i 2.500 poziva kojima je bio prijavljen nestanak dece.

    „Dešava se da su ponekad u pitanju naivne priče, da su deca pobegla zbog loše ocene, zaljubljenosti, mladalačkog bunta i najveći broj dece koja beže su tinejdžeri. Ali oni ne znaju da kada na taj način pobegnu, oni nemaju svest o tome, koliko boravak na ulici može biti opasan za njih. Da lako mogu postati žrtve trgovine ljudima tako što će naići na nekog ko će im navodno pružiti pažnju, davati poklone, lažno brinuti o njima i tako ih uvesti u razne oblike eksploatacije. Na taj nači, deca i tinejdžeri kao ranjive grupe, bežeći iz jedne situacije upadaju u još goru“, objasnila je Krunić.

    Zatražite pomoć, pozovite 116-000, besplatan Evropski broj za nestalu decu

    Telefonski broj 116-000 je broj od javnog značaja, dostupan je svakoga dana a osim što služi za prijavljivanje nestale dece, pozivajući ovaj broj možete dobiti različite vrste pomoći.

    Broj 116 000 nije široko poznat u Srbiji, a od javog je značaja i to je broj koji treba da bude široko poznat poput brojeva za policiju 192, vatrogasce 193 i broja 194 za Hitnu pomoć. On se zove Evropski broj jer je od 2007. godine na celoj teritotiji EU rezervisan za nestalu desu ili za pomoć deci koja su u riziku. Broj je dostupan svakog dana, 24 sata dnevno. Poziv je besplatan.

    „Moramo podići vidljivost tog broja, počećemo uskoro sa kampanjom i to treba da radimo komplementarno sa državom. Žrtvama trgovine ljudima i nestaloj deci kao i deci koja su u riziku je mnogo lakše da pozovu nas, a mi im možemo pomoći da zajedno prođemo kroz sve što treba. Ideja je da se podigne nivo infomisanja da se zna da je broj 116-000 i za prevenciju. Ukoliko se osećaju izgubljenima, nemaju podršku, treba da znaju da uvek mogu da pozovu naš/taj broj. Poziv je besplatan i svako ko bude pozvao dobiće podršku. Moram da napomenem da mi poštujemo sva pravila o zaštiti podataka, i uvek nam je na prvom mestu interes deteta“, rekla je Jasmina Krunić, koordinatorka javnih politika u organizaciji „Astra“.

    Ona je objasnila i da trgovina ljudima ne podrazumeva samo „direktnu“ trgovinu, već postoje i različiti vidovi eksploatacije kojima svako može, mimo svoje volje, biti uvučen u različite vidove eksploatacije i trgovine ljudima: kada vas neko navodi na prinudnu prostituciju, na primer, fotografiše vas pa vam preti i ucenjuje i na taj način natera da nešto radite protiv svoje volje.

    „Sve je to eksploatacija. Kod nas je vidljiva i radna eksploatacija, pogotovo kod stranih radnika, prinuda na brak je sve vidljivija u poslenje vreme. Kada je reč o trgovina ljudima, poslednji podaci iz naše prakse i ono što vidi sistem nisu kompatibilni, odnosno broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima ne oslikava stvarne vrednosti. U proseku je to je između 60 i 70 ljudi godišnje, ali međunarodne procene, kada je o Srbiji reč, kažu da na svaku identifikovanu žrtvu ide još 10 žrtava koje se ne vide“, zaključila je Krunić.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Plivačka štafeta Srbije šampion Evrope

    Štafeta Srbije 4 x 100 slobodno u muškoj konkurenciji je šampion Evrope. Velimir Stjepanović, Nikola Aćin, Justin Cvetkov i Andrej Barna su napravili jedan od najvećih uspeha u istoriji srpskog […]