Kako do novca ako ga uplatite na pogrešan račun

Uplatu novca na pogrešan račun u banci možemo da poništimo tj. storniramo do trenutka dok se ne izvrši, navodi N1.

To znači da kod instant plaćanja, gde novac na račun primaoca „leže“ u svega nekoliko sekundi, ne postoji mogućnost storniranja, ali postoji mogućnost povrata novca.

Ipak, u Narodnoj banci Srbije savetuju građane da, nakon što unesu podatke u nalog, a pre nego daju nalog banci da prenese sredstva, provere sve podatke koje su uneli, a posebno – broj računa.

„Ako koristite instant plaćanje preko mobilnog bankarstva, ili elektronskog bankarstva, ili dajete hitan (instant) nalog za plaćanje na šalteru banke, a pogrešite broj tekućeg računa primaoca novca, tu nema storniranja tj. poništavanja transakcije“, objašnjavaju za portal N1 u bankama.

Ovo povrđuje i NBS koja podseća da propisima nije predviđeno storniranje instant naloga za prenos zbog prirode instant plaćanja.

„Instant plaćanja moraju da budu izvršena (ili neizvršena) u svega nekoliko sekundi, što nije slučaj kod drugih vrsta prenosa novca, koji ne moraju da se izvrše tom brzinom pa ih je moguće i stornirati do trenutka izvršenja, ali je predviđen povraćaj novca“, naveli su u NBS.

Kada je reč o nalozima za plaćanje koji nisu instant – dakle oni gde novac ne „legne“ na račun primaoca u roku od nekoliko sekundi, bankari potvrđuju da je tu situacija nešto drugačija.

„Banka obično napravi neku vremensku razliku od desetak minuta tokom koje se nalog za plaćanje koji primi realizuje. I upravo je to period kada korisnik, ako shvati da je uplatio novac na pogrešan račun, može da stornira, tj. poništi svoj nalog i, ako želi – ponovi uplatu na tačan broj računa“, objašnjavaju u jednoj banci.

Takođe, bankari ističu da je važan period takozvanog kliringa, kada se izvršava razmena i obrada međubankarskih naloga za plaćanje.

„Uplatilac, praktično, ima vremena do prvog kliringa da povuče svog nalog“, navode u bankama.

Uz ovo, pravi se razlika ko je uneo pogrešan broj tekućeg računa.

Ukoliko je greška do onoga ko uplaćuje – on mora i da traži povrat sredstava.

A, ako je greška do blagajnika banke koji je pogrešno uneo podatke u nalog za plaćanje – onda je banka ta koja traži povrat pogrešno uplaćenog novca.

Šta kaže Narodna banka Srbije

Zakonom o platnim uslugama predviđeno je da jedinstvena identifikaciona oznaka označava kombinaciju slova, brojeva i simbola koju banka utvrđuje korisniku platnih usluga i koja se u platnoj transakciji upotrebljava za, kako za portal N1 objašnjavaju u NBS – nedvosmislenu identifikaciju tog korisnika i njegovog platnog računa.

Ko je odgovoran za broj računa prilikom uplate novca u banci propisano je Zakonom o platnim uslugama (član 55).

NBS ukazuje da je Zakonom o platnim uslugama propisano da – ako je platni nalog izvršen u skladu s jedinstvenom identifikacionom oznakom primaoca plaćanja iz tog naloga (odnosno unetim brojem tekućeg računa) – smatra se da je taj nalog pravilno izvršen u delu koji se odnosi na određenje primaoca plaćanja, bez obzira na druge podatke dostavljene banci.

„U skladu sa tim, ukoliko je platilac svojoj banci dostavio broj tekućeg računa lica kojem nije nameravao da izvrši uplatu, njegova banka nije odgovorna za nepravilno izvršenu transakciju“, ističu u NBS.

Dakle, ukoliko broj računa nije tačan – banka u ovom slučaju nije odgovorna za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju.

„S obzirom da je u pitanju greška platioca, a ne pružaoca platne usluge, sva odgovornost je na platiocu da zahteva povraćaj novca od primaoca“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Kako vratiti novac od firme, kako od druge osobe

Korisnik koji uplati novac na pogrešan račun povrat novca može da zahteva direktno od osobe kojoj je novac uplatio ili preko banke, a postupak je, kako objašnjavaju u NBS, isti bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice.

„Ukoliko je primalac novca pravno lice odnosno preduzetnik, platilac podatke o vlasniku računa može da pronađe u javno dostupnom Jedinstvenom registru računa koji vodi Narodna banka Srbije, gde se unosom podatka o broju računa može doći do ostalih podataka o pravnom licu odnosno preduzetniku, tako da platilac može bez odlaganja da kontaktira firmu kojoj su sredstva greškom uplaćena i zahteva povraćaj sredstava“, navode u NBS.

Računi građana nisu javni

S druge strane, NBS podseća da podaci o brojevima računa građana nisu javno dostupni.

Stoga, u slučaju kada platilac ne zna ko je primalac sredstava tj. kome je greškom uplatio novac – najbolje je da se odmah obrati svojoj banci.

„U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, banka platioca je dužna da, na zahtev korisnika, odmah preduzme sve razumne mere kako bi korisniku bio vraćen iznos platne transakcije, banka primaoca plaćanja je dužna da u tom cilju sarađuje sa bankom platioca – kao i da pruži sve potrebne informacije kako bi došlo do povraćaja iznosa platne transakcije“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Šta ako primalac neće da vrati novac

Ako povrat novčanih sredstava nije moguć, banka platioca je dužna da na njegov pismeni zahtev odmah dostavi sve raspoložive informacije koje su platiocu potrebne za ostvarivanje prava na povraćaj novčanih sredstava (na primer, informacije o primaočevoj banci ili o primaocu plaćanja).

„U određenom broju slučajeva kada povrat novca nije moguće ostvariti na neki od opisanih načina – na primer, ukoliko lice kojem su greškom uplaćena novčana sredstva odbija da ih dobrovoljno vrati – sudski postupak ostaje kao jedina alternativa i tada korisnik dalju proceduru za povraćaj greškom prenetih novčanih sredstva sprovodi u skladu s opštim pravilima o sticanju bez osnova koja su utvrđena u Zakonu o obligacionim odnosima – podnošenjem tužbe nadležnom sudu“, ističu u NBS.

U Narodnoj banci savetuju korisnike platnih usluga da nakon što unesu podatke, a pre nego što potvrde i pošalju nalog banci da prenese sredstva, provere sve podatke koje su uneli, a posebno broj računa na koji žele da uplate, odnosno prenesu sredstva.

Instant plaćanje, QR kod i druge novine

NBS ističe da je tokom poslednih godina uvela niz novina upravo kako bi se ovakve i slične situacije predupredile, a pouzdanost plaćanja povećala.

„Kada govorimo o ovoj temi, ukazujemo i na dve usluge: „Prenesi“ i NBS IPS QR kod koje predstavljaju sigurne i pouzdane načine plaćanja kojima korisnici mogu jednostavno i brzo izvršiti instant prenose novca svakog dana u godini, u bilo koje doba dana, bez bojazni da će novac biti uplaćen na pogrešan broj računa“, navode u NBS .

NBS podseća da je bankama da svojim korisnicima ponude novu uslugu „Prenesi” koja građanima omogućava da jednostavno i brzo izvrše prenos novca samo uz poznavanje broja mobilnog telefona koji je primalac plaćanja registrovao za ovu uslugu.

Banke uslugu „Prenesi“ omogućavaju putem postojećih aplikacija mobilnog bankarstva i sve što je potrebno je da korisnici registruju svoj broj telefona u samoj aplikaciji bez odlaska u banku, da bi mogli da prime novac putem ove usluge.

Korisnik koji želi da prenese novac putem ove usluge potrebno je da u okviru svoje mobilne aplikacije uđe na uslugu Prenesi i da iz liste kontakata preuzme broj telefona lica kome želi da uplati novac ili da jednostavno upiše broj telefona, zatim da unese željeni iznos uplate u dinarima do 300.000 dinara i zatim potvrdi nalog nakon čega je novac uplaćen na račun registrovanog korisnika, objašnjavaju.

„Osim pomenute usluge IPS NBS sistem nudi čitav niz funkcionalnosti, poput mogućnosti plaćanja računa skeniranjem NBS IPS QR koda, koji je prikazan na računima građana za mesečne obaveze i omogućava njihovo efikasno i jednostavno plaćanje. Izdavaoci računa s NBS IPS QR kodom na ovaj način omogućavaju svojim klijentima da automatski, skeniranjem ovog koda, formiraju nalog za prenos s podacima koji su prethodno definisani u kodu. Skeniranjem tog koda platilac će svojom aplikacijom za mobilno bankarstvo, u dva-tri koraka, platiti željeni račun“, zaključuju u NBS.