Kako do struje od otpada – bahatimo se resursom, klimatske promene šalju fakturu
Visoke temperature oborile su rekorde u potrošnji struje koju najviše dobijamo iz termoelektrana na ugalj. S druge strane, bacamo otpad kao značajan resurs od kojeg bismo mogli da proizvodimo struju, ističe novinarka RTS-a Ružica Vranjković. Godišnje „sahranimo“ 100 miliona reciklabilnih sirovina koje su strateški materijal, kaže za RTS Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije (PKS).
Podeli vest:
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavio je da oko 1,2 kilograma otpada generiše dnevno svaki stanovnik Srbije, ističući da rastući standard i konzumerizam povećavaju količinu otpada.
„Posle 20 godina se suočavamo da je naša infrastruktura siromašna, posebno za komunalni otpad. Ovo je poslednji trenutak jer klimatske promene šalju svoju fakturu, to je vidljivo ovih dana kada rastu temperature. Moramo da ispregovaramo budućnost“, poručuje Mitrović.
Prema njegovim rečima, možemo da se složimo da smo previše bahati kada je reč o otpadu jer godišnje „sahranimo“ 100 miliona reciklabiranih sirovina, koje su strateški materijal, ali i kapital.
„Desetine miliona evra iz budžeta odlazi na uvoz papira. Nemamo stakla, imamo tekstila u ogromnim količinama, a zelene pijace su postale glavni reciklažni centar kada je reč o polovnoj odeći – to sve ide na šibicu. Sistem nismo uredili“, ukazuje Mitrović.
Reciklaža na steroidima
Mitrović napominje da je i cena odnošenja i deponovanja komunalnog otpada niska – tri evra po domaćinstvu, ističući da je reciklažna industrija na „steroidima“.
„Klinička slika je prilično problematična jer nam nedostaju reciklabirne sirovine da bismo mogli da fabrikujemo nove proizvode. Naša industrija plastike izvozi preko jednu milijardu godišnje. Lokalne samouprave moraju da shvate da ovo mora da bude dirigovani proces“, kaže Mitrović.
Napominje i da „dokle god za jednu hiljadarku možemo da gurnemo otpad na rub Beograda, nema reciklaže i upravljanja otpadom“.
„Ključno je i da se prestane plaćanje otpada po kvadratnom metru, već koliko generišete“, ukazuje gost Jutarnjeg programa.
Bacanje resursa i besplatne kese
Ružica Vranjković, novinarka RTS-a, kaže da je problem što i posle 15 godina trećina lokalnih samouprava ne izveštava o količini otpada, zbog čega nemamo precizne podatke.
„Sortiranje otpada nije jednostavan posao, ali mora da se sa tim krene. Moramo da krenemo od naših navika – od korpi za otpatke u kući i kancelarijima, na svakom mestu. Ceo lanac se mora uvezati – od sortiranja u kući do kontejnera, preko transporta, deponija i gradnje spalionica“, ističe Vranjkovićeva.
Prema njenim rečima, edukacija dece kada je reč o reciklaži je ključna, ali moramo i sami da se zapitamo da li to radimo.
„Bacamo resurs koji je veoma značajan. Benefit je pre svega u proizvodnji toplotne i električne energije. Moramo da krenemo brže. Postoji selekcija i sortiranje, ali je sve to u malim količinama. Građani treba da budu više informisani, na primer da možete da dobijete i besplatne kese u Gradskoj čistoći“, kaže Vranjkovićeva.
Recept u EU
Podseća i da se bliži rok za ispunjavanje direktive EU da se 10 odsto otpada odlaže na deponijama, dok ostalo treba da se reciklira ili spali.
„Država usvaja po tom pitanju dobre zakone, zakonski je regulisano, ali bih lopticu bacila na lokalne samouprave. Moraju da informišu građane i da se više angažuju“, navodi Vranjkovićeva, ističući da „recept“ za reciklažu i dobijanje struje iz otpada možemo da dobijemo širom Evrope.
Podeli vest:
