Kako maturanti odlučuju šta će da upišu i koliko pomažu testovi profesionalne orijentacije?

„Neka deca još od ‘malih’ nogu znaju čime će se baviti, te slede svoj san“, piše na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje u odeljku „Profesionalna orijentacija: kako odabrati zanimanje“.

A da li sva deca i mladi znaju čime će se baviti?

Odgovor je da većina zapravo takvu odluku teže donosi jer imaju poteškoće da odluče kojim zanimanjem će se baviti, navode iz NSZ-a.

Razmisliti o ‘jakim’ i ‘slabim’ stranama

Kako navode iz NSZ-a, mladi se odlučuju za svoj budući poziv na osnovu različitih motiva.

Mnogi se opredeljuju na osnovu interesovanja i procene da im „leže“ određene oblasti i školski predmeti, navode u odgovoru za N1 iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kako ističu, osim donošenja odluka na osnovu ličnih preferencija i „jakih strana“, opredeljuju se i na osnovu praktičnih razloga, pre svega mogućnosti pronalaženja posla.

„Tako je već dugo prisutno vrlo veliko interesovanje mladih za programiranje i još neka zanimanja iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija jer omogućavaju lako pronalaženje posla i dobru zaradu. Nekada se i porodična tradicija uzima u obzir, posebno kada postoji mogućnost nastavljanja porodičnog posla“, navode.

Odluku o izboru studija treba doneti na vreme, ali i temeljno se pripremiti za prijemni ispit.

„Svako zanimanje traži određen sklop sposobnosti, osobina ličnosti i interesovanja važnih za uspeh i zadovoljstvo u radu u tim oblastima, tako da bi trebalo razmisliti o svojim interesovanjima i sklonostima, „jakim“ i „slabim“ stranama u pogledu školskog uspeha iz pojedinih predmeta, kao i o nekim ličnim osobinama. Osobine ličnosti mogu biti snažan razlog opredeljivanja – komunikativni i pričljivi mogu na primer težiti radu u oblasti turizma, dobro organizovani zanimanjima u oblasti menadžmenta, administracije i slično“, ističu iz NSZ.

Kako navode, izuzetno su važne i sposobnosti.

„Na primer za oblast tehnike je značajno logičko-matematičko mišljenje, dobre numeričke sposobnosti, a za neke oblasti tehnike i dobro razumevanje prostora, kao i shvatanje mehaničkih odnosa i principa. Ljubav prema matematici, fizici i dobri rezultati iz ovih predmeta mogu opredeliti i za studije elektrotehnike ili računarstva. Sposobnosti i veštine se mogu usavršavati i nadograđivati, ali ko ne voli i slabije razume hemiju, verovatno se neće opredeljivati baš za studije farmacije. Ko ne voli da piše i to mu ne ide od ruke, neće birati novinarstvo kao poziv, a verovatno ni oni koji ne vole da budu u toku sa različitim temama, čitaju i prate novine u vezi sa njima“, naglašavaju.

Treba uzeti u obzir i zaposlenje

Uz interesovanja i „jake“ strane, navode, treba uzeti u obzir, kako mogućnost upisa određenog obrazovnog programa, tako i mogućnost zaposlenja.

„Uz snažno interesovanje i dobra postignuća u oblasti fizike, lakše je na primer pronaći zaposlenje kao profesor fizike nego kao astrofizičar. Idealna je situacija kada se pronađe „presek skupova“ onoga što želimo, čemu smo vični i što možemo da ostvarimo, kada se mogu pomiriti lične želje i realne mogućnosti“, objašnjavaju.

Nacionalna služba za zapošljavanje navodi važne savete koji će „neodlučnima“ olakšati izbor. Pa tako, navode, prvi korak je detaljno informisanje o vrstama srednjih škola i fakulteta, kao i smerovima koji se u njima izučavaju i zanimanjima za koje se pripremaju.

Kako bi doneli pravu odluku, objašnjavaju, treba da se informišu o zanimanjima – da saznaju o tipičnim radnim zadacima, osobinama koje su značajne za uspešan rad, eventualnim zdravstvenim ograničenjima i uslovima rada.

Prema njihovim rečima, „Vodič za izbor zanimanja“ predstavlja dobar izvor informacija malim maturantima o tome kako da donesu odluku o zanimanju kojim žele da se bave, a potom i krenu u formalno obrazovanje koje vodi do to tog posla.

Učenici u Vodiču, koji su pripremili psiholozi Nacionalne službe, mogu pronaći informacije o osam širokih grupa zanimanja, koje se dalje granaju na ukupno dvadeset grupa.

Za svaku oblast su navedeni uslovi u kojima se ti poslovi obavljaju, ističu iz NSZ.

„Mladi mogu saznati koje osobine i sposobnosti su važne za rad u određenoj oblasti, koju vrstu poslova određena grupa podrazumeva, odnosno koja su to karakteristična zanimanja, tj. obrazovni profili u trogodišnjim i četvorogodišnjim srednjim školama, a pomenuta su i zanimanja koja zahtevaju fakultetsko obrazovanje ili visoku školu strukovnih studija”, napominju.

Test profesionalne orijentacije ima usmeravajući karakter

Savete i konsultacije učenici mogu da potraže i kod školskog psihologa koji može da ih uputi u filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje gde sa stručnjacima mogu da rade test profesionalne orijentacije.

Profesionalna orijentacija ne daje konkretna uputstva šta neko treba ili ne da upiše, već pre svega ima savetodavni i usmeravajući karatker, a na samom učeniku ili učenici je da samostalno odluči šta želi da upiše i radi u budućnosti.

„Roditelji svakako treba da se suzdržavaju od vršenja direktnog uticaja na decu da naprave određen izbor. Uloga roditelja je dragocena. Oni mogu da pruže brojne korisne informacije, podele svoje iskustvo, stvore priliku da učenik porazgovara sa nekim ko se bavi zanimanjem za koje se interesuje, pruže podršku u vidu iskrene zainteresovanosti da popričaju sa svojim detetom o izboru zanimanja i pruže sve informacije koje imaju, ali bez vršenja pritiska“, navode iz NSZ-a.

Razvijati „meke“ veštine

Izbor fakulteta ili visoke škole je samo jedan od izbora koje će mladi praviti tokom svoje karijere, navode iz NSZ.

„Osim stručnih kompetencija, koje će razvijati najpre na fakultetu, a kasnije i kroz poslove kojima će se baviti, treba da razvijaju i svoje „meke“ veštine, što mogu činiti već tokom studija. Bez obzira na to o kojoj vrsti posla se radi, „meke“ veštine su te koje prave razliku između ljudi sa istim kvalifikacijama, znanjima i sposobnostima. To su npr. veštine komunikacije, interpersonalne veštine, veštine timskog rada, organizacije, donošenja odluka, upravljanja vremenom i druge. Čine da se bolje razumemo sa kolegama, nadređenima, da uz manje napora obavimo poslove na vreme, da budemo zadovoljniji na poslu“, ističu.

„Meke“ veštine se ne izučavaju posebno u našem sistemu, ali postoje načini da ih mladi razvijaju već tokom školovanja.

„Mladi treba da budu radoznali, aktivni, da se trude da budu u toku sa različitim mogućnostima za sticanje „mekih“ veština, a to mogu biti predavanja, letnje škole, volontiranje, sezonski poslovi, različite edukacije. Postoje sajtovi gde se mogu pronaći takve informacije i gde se uz brojne informacije o praksama i stipendijama, mogu pronaći podaci o kratkim edukacijama, konferencijama, predavanjima, vebinarima i slično, a pojedini nude mogućnost pretraživanja baza poslova za mlade, od kojih su neki dostupni i srednjoškolcima. U celini gledano, kako je „meke“ veštine najteže dokumentovati jer za njih ne postoje formalne kvalifikacije, važno je iskoristiti svaku priliku da ih steknemo jer će itekako biti prilike da ih prikažemo poslodavcu, kako u radnoj biografiji tako i kroz lični kontakt“, savetuju.