Kakva su danas prava radnika u Srbiji: Može li da se živi od plate ili se samo preživljava?

I dok se u razvijenim zemljama razmatra o uvođenju skraćene radne nedelje, Srbija je još uvek daleko od toga.

Nada Novaković, viša naučna savetnica na Institutu društvenih nauka kaže da je u Srbiji došlo da raslojavanja društva i velike nejednakosti. Smatra da su svi zakoni o radu, doneti u prethodnom periodu, antiradnički.

„Osnovna prava radnika su poništena. Pravo na rad je tu, ali u stvarnosti je tim zakonom poništeno. Poništeno je pravo na osmočasovno radno vreme, pravo na usavršavanje, pravo na pristojnu zaradu, dostojanstven rad od koga može da se živi, pravo na besplatno obrazovanje i lečenje. Sve je poništeno gotovo do nule. Danas imamo razmrvljenu, marginalizovanu, osiromašenu grupaciju radnika, koja nikako ne može postati klasa“, rekla je ona za Euronews Srbija.

Dodaje da su radnici danas najsiromašnija kategorija stanovništva, a za to smatra da su delom odgovorni i reprezentativni sindikati koji su posle devedesetih imali pogrešnu strategiju razvoja zemlje, a posebno svog delovanja.

„U Švedskoj imate jake sindikate, ujednačenu raspodelu bogatsva, visoke poreze na profit, socijalnu državu. Kada gledate radnike u Srbiji siromaštvo je ključni faktor, koji je posledica neoliberalnog razvoja. Siromaštvo se ogleda u svakodnevnom životu. Ljudi koji rade 10 do 12 sati i ne mogu od toga da žive, nisu srećni. Sindikati nisu dovoljno uradili da poboljšaju prava radnika“, navela je ona.

Degradacija prava radnika

Privrednik Toplica Spasojević smatra da je padom Berlinskog zida i pobedom neoliberalnog koncepta počela degradacija prava radnika.

„Vaš radnik i vi kao poslodavac se okrećete tržištu. Tržište je bilo prepljaveno jeftinom robom sa istoka. Nametnuta je utakmica u kojoj nismo konkurentni“, objašnjava Spasojević i dodaje da je usledio period velike nezaposlenoti.

Taj period je iza nas, ali kako kaže, tu su novi izazovi poput velikih migracija iz afričkih i azijskih zemalja, ali i zemalja iz okruženja, kao i sve većeg upliva veštačke inteligencije. Tim novim trendovima radnici u Srbiji će morati da se prilagode.

„Tražiće se kvalitetni radnici za novu epohu. Mi (Srbija) imamo trend da ne učimo kada završimo školu, što nije dobro. Moramo se prilagođavati novim trendovima. Moramo više da učimo“, naveo je Spasojević.

Važno je, smatra on, da radnik bude srećan. A srećan radnik je onaj ko je zadovoljan ličnim primanjem, odnosom prema njemu na radnom mestu, da nema mobinga, da može kod rukovodioca da uđe kad hoće i kaže „imam ideju kako da unapredimo posao“ ili „mislim da ovo nije dobro“.

„To je zdrava sredina. Posebno da se vodi računa o balansu radnog i porodičnog dela“, naglasio je on.

Zoran Stojiljković, univerzitetski profesor u penziji i nekadašnji predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost složio se da živimo u društvu koje je osuđeno na visok stepen nejednakosti.