• „Kilogram jeftiniji od žvake“: Proizvođači jabuke se žale da otkupna cena od pet dinara ne pokriva troškove proizvodnje

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Voćari koji u svojim zasadima imaju maline i šljive za razliku od prethodnih, ove godine su ipak ostvarili zaradu. Međutim, sa jabukama situacija ponovo nije bila najidealnija. Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole ovu sezonu pamtiće, kako kaže, po izuzetno niskoj ceni koja je jedva pokrila troškove proizvodnje. On još ostaje veran ovom voću, ali ako cena svežih plodova naredne godine ne bude bolja ističe da će biti prinuđen da poseče na hiljade stabala jabuka.

    „Ako se nastavi ovakva još jedna godina, možemo da dovedemo bager i da ovo povadimo, pa da se vratimo na ratarenje ili stočarenje, situacija je poprilično nezavidna. Cena za prvu klasu koja se još ne prodaje je do 30 dinara, sa našom proizvodnjom koja dostiže 50 tona po hektaru ona taman pokriva troškove rada, hemije, đubriva, nafte i zarade nema“, izjavio je Glišić za Rinu.

    Ono što im dodatno otežava jeste što druge klase na tržištu nema, tako da su voćari prinuđeni da sve plodove koji ne zadovoljavaju kriterijume prve klase za izvoz, odbace u takozvane  padalice i prodaju po veoma niskoj ceni.

    „Padalica je pet dinara, taman pokriva troškove rada za njeno kupljenje, a troškove proizvodnje ne pokriva uopšte. Ona je ostala sitnija zbog suše, kalibar koji zahtevaju trgovci je oko 7 cantimetara u prečniku. S obzirom da je manja od toga, ona ide u industrijsku preradu za sokove, baze, kašice. Neka ide za šta god, ali cena od pet dinara je preniska. Košta manje ili isto kao jedna žvakaća guma“, naglašava Glišić.

    Stranci traže samo prvu klasu

    Da su inostrani kupci izuzetno zahtevni i žele plod bez ijedne tačke na sebi pokazuje i primer voćara iz sela Mikovci kod Čačka. Godinama unazad sarađivali su sa Rusijom, ali kako je vreme odmicalo oni su, kako kažu voćari, počeli da gledaju svaku pecku i dešavalo se da vrate pune kamione robe. Ono što je novitet za sve proizvođače i predstavlja nadu u bolje sutra kad su u pitanju jabuke jeste moguć izvoz u Indiju.

    „Sve su prilike da će moje voće po prvi put završiti i u Indiji. Pregovori su u toku i pitanje je dana kada će me pozvati da kažu količinu, vreme i mesto i to uglavnom crvena sorta jabuka. Međutim, da biste nešto dobili morate i da uložite. Kupci su postali zahtevniji i mora da im se izađe u susret, jer ako to ne uradite vi – neko drugi hoće. Jabuka se sada i više od deset puta tretira kako bi imala odgavrajući kvalitet i veličinu, jer samo takvu možete da je izvezete“, kaže voćar Darko Topalović.

    Krajem novembra ove godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, istakao je i mogućnost otvaranja tržišta u Indoneziji.

    „To je za našu zemlju izuzetno značajno, jer se radi o ulasku ključnih sprskih proizvoda na tržište od skoro 300 miliona stanovnika. U potpunosti je pripremljen sporazum  kojim će biti rešen izvoz pšenice, kukuruza i jabuka, a zatim i ostalih proizvoda iz Srbije, kao što su meso i mesne prerađevine, dogovoreni su i konkretni koraci da se u najkraćem roku započne njegova realizacija“, izjavio je minsitar Nedimović.

     

    Voćari koji u svojim zasadima imaju maline i šljive za razliku od prethodnih, ove godine su ipak ostvarili zaradu. Međutim, sa jabukama situacija ponovo nije bila najidealnija. Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole ovu sezonu pamtiće, kako kaže, po izuzetno niskoj ceni koja je jedva pokrila troškove proizvodnje. On još ostaje veran ovom voću, ali ako cena svežih plodova naredne godine ne bude bolja ističe da će biti prinuđen da poseče na hiljade stabala jabuka.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Na našim rekama primetan sve veći broj ribokradica

    Ribočuvari ovih dana imaju pune ruke posla. Da li zbog posta ili iz nekog drugog razloga, na našim rekama primetan je sve veći broj ribokradica. Iako su za krivolov predviđene velike kazne, mnogi […]

    Gde je nestala 13. plata u Srbiji

    Ono što nazivamo 13. platom jesu dodatne naknade koje kompanije isplaćuju radnicima kao dobrovoljne bonuse, zasnovane na učinku ili kao obavezne isplate jednake mesečnoj zaradi. […]