Knez Miloš poslao je u Sokobanju pacijenta sa prvim srpskim vaučerom

„Vojno-policijska kancelarija preporučuje vašem blagorodiju da mu nađete dobar i čist stan i da mu odredite uobičajeno sledovanje, tj. po oku mesa i jednu oku hleba, soli i po jednu sveću na dan. Takođe, preporučite ga tamošnjem doktoru Đoki, da mu sredstva koja on za potrebno nađe lečenje njegove bolesti daje“ – piše u pismu srpskog kneza Miloša, upućenom starešini Sreza banjskog. Pored toga stoji  obrazloženje da se njegov donosilac, zastavnik Lazarevića iz Kragujevca, upućuje na odmor i upotrebu lekovite banjske vode. Ovaj „uput“, napisan 21. juna 1937. godine, smatra se prvim srpskim turističkim vaučerom!

Kada je Srbija imala samo četvoricu lekara

Pismo kneza Miloša zaista može da se nazove prvim turističkim vaučerom u Srbiji, jer ima sve elemente kao i današnji vaučeri: njime su regulisani smeštaj, ishrana, „upotrebljavanje tople vode“ i ostali medicinski tretmani. Ovaj datum je i Dan Sokobanje kao turističkog mesta, a 1937. godina se smatra godinom početka organizovanog turizma u Srbiji.

Te godine izgrađen je savremeni stacionar – špitalj, koji je raspolagao sa 18 soba za smeštaj gostiju, imao je lekarsku ordinaciju i sobu za amamdžiju – onoga ko se starao o samom kupatilu i poštovanju reda kupanja.

Pomenuti doktor Đoka je zapravo Leopold Erlih, Poljak iz Galicije, jedan od tada četvorice lekara, koliko ih je Srbija imala. Pošto je primio pravoslavlje, kao zaljubljenik u neposrednost i gostoljublje ovog kraja, dobio je ime Đorđe Novaković – za Sokobanjčane je ostao Đoka Pokreštenjak. Bio je vrlo obrazovan hurirg, poznavalac niza jezika i jako duhovit.

Od Rimljana do naših dana

Mada je područje na kojem se nalazi Sokobanja, kazuju arheološke iskopine, bilo naseljeno znatno pre naše ere, smatra se da su Sokobanjskoj kotlini značaj koji prevazilazi lokalni dali Rimljani. Osvojili su ga početkom naše ere, teškom mukom. Ne mogavši da osvoje dobro utvrđen Sokograd, odlučili su da ga potope tako što će pregraditi reku Moravicu. No, brana je pukla i umesto Sokograda, potpljeno je njihovo naselje, a selo koje je voda istrebila po tome je i dobilo naziv – Trebič.

Budući da je ovuda prolazio put koji je spajao tadašnji Singidunum (Beograd) i Naissus (Niš), termalni sokobanjski izvori su kaptirani i korišćeni su za oporavak i lečenje rimskih legionara. I u doba Rimljana Sokobanja je bila, u današnjem smislu, posebno banjsko naselje: imala je kupalište i pružala balneo tretmane.

Dinastija Nemanjića gospodarila je Sokobanjom u srednjem veku, a na kraju 14. veka njome su zagospodarili Turci, ponovo je pretvorivši u važno vojno uporište. Na ostacima nekadašnjeg rimskog kupatila sagradili su svoj amam, sa odvojenim kupatilima za žene i muškarce, u kojem su turske velmože i njihove žene, naložnice i ostale pratilje nalazili leka za mnogobrojne boljke. Zabeleženo je da su ovde na lečenje i oporavak dolazili i bolesnici iz Turske i Male Azije.

Amam je i danas u upotrebi (pretrpeo je i određene rekonstrukcije i restauracije), a osim što i dalje funkcioniše, predstavlja i značajnu turističku banjsku atrakciju.

Prema Evliji Čelebiji, putopiscu iz tog perioda (spisi datiraju iz 1663. godine) Sokobanja je imala 200 kuća pokrivenih drvetom (srpsko stanovništvo je živelo na južnom delu današnjeg centra varoši, na području današnjeg Vrela), dve turske osnovne škole, versku muslimansku školu, medresu, šest džamija. Lekovito banjsko kupatilo je, kako piše Čelebija, vrlo impozantno i u dobroj građevini, s kupolama olovom pokrivenim. Ima šedrvan i sobe za kupanje (za žene posebne). Topla voda se najpre meša s hladnom vodom i tek onda je pogodna za korišćenje.

Na meti Austrougara

O strateškom i vojnom značaju Sokobanje tog vremena svedoče i nastojanja Austrougarske da je osvoji. Uspevalo im je to doduše dva puta, ali na kratko (Banju bi Turci opet vraćali u svoje ruke). Ipak, dovoljno da njihov general, grof Šmetaus, zabeleži kako je Sokobanja, veliko selo, dražesno mesto i da se za njegova kupatila, sagrađena od mermera i održavana sa puno čistoće, priča da su divna.

Feliks Kanic, autrougarski putopisac, arheolog i etnolog, zabeležio je da je značajan deo zida kupališnog bazena u Sokobanju zapravo rimski zid.

Po oslobođenju od Turaka

Hajduk Veljko Petrović je najznačajnija ličnost tokom borbe za oslobođenje Srbije od Turaka, koje je oterao iz tadašnje Banje 1809. godine. U Sokobanji je i živeo sa Čučuk Stanom, od 1810. do 1813. godine.

Godina 1813. smatra se godinom konačnog oslobođenja Sokobanje. Dolaskom Miloša Obrenovića proterano je tursko stanovništvo, čime je apsolutno izmenjena njena demografska struktura. Doseljavaju se Srbi iz ostalih krajeva.

Banjska kupatila su renovirana.  Naglo raste posećenost Banje i počinje njen ekonomski procvat.

Miloš Obrenović u Sokobanji

Knjaz Miloš Obrenović prvi put je Sokobanju posetio i u njoj lečio reumu 1834. godine. Prvi put su tada uzorci banjske vode poslati na analizu u Beč.

Knjaz Miloš je naložio da se amam renovira i da se izgradi osam novih kada. Ona koju je naručio za sebe, sa posebnim prozorčićem kako bi mogao da krišom posmatra kupačice u ženskom kupatilu i bira po koju za sebe, nosi naziv po njemu. I danas je u funkciji.

Banja, Banjica, Velika Banja, Aleksinačka…

Do 1859. godine i konačnog naziva Sokobanja, ova banja je više puta menjala naziv. Od Banja, Banjica, Velika Banja, Aleksinačna Banja, do Sokol Banja.

Do Drugog svetskog rata okupljala je srpsku elitu. Knez Mihajlo je sve činio da Banja postane centar mondenskog života pa su ovde izgrađene luksuzne vile, dolazile su značajne lilčnosti onog doba. Zahvaljujući Mitropolitu Srbije gospodinu Mihajlu, koji je 1894. godine podigao crkvu i veliku školu u Banji, naredne godine osnovano je i Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje i okoline.

Do naših dana

Zahvaljujući naporima da se, paralelno sa unapređenjem banjske zdravstvene ponude, gostima učine dostupnim i ostali primamljivi sadržaji kojima je priroda nesebično darovala, Sokobanja je danas jedna od dve najposećenije srpske banje. Mnogi smatraju, i naša najlepša banja koja nudi luskuzan i komforan smeštaj. Pogledajte ovde kakve sobe i apartmane možete iznajmiti za svoj boravak i odmor.

Činjenica je da osim pacijenata koji dolaze na lečenje i oporavak, ovde sve češće dolazi i veliki broj turista  u potrazi za mirom, čistim vazduhom, zdravom sredinom.  Sve ovo utiče okrepljujuće na ljudski organizam, pa stoga i ne čudi da su banjski kapaciteti često maksimalno popunjeni i da se traži krevet više – sa ili bez vaučera kneza Miloša.