Ko je odgovoran što su šume, bar u e-Agraru, postale oranice

Informacija da je 20.000 poljoprivrednika lažiralo svoje podatke kako bi dobili subvencije od države iznenadila je i proizvođače i stručnjake i nadležne organe. U resornom ministarstvu kažu da su odlučni u nameri da se tome suprotstave, zbog čega će na adrese poljoprivrednih gazdinstava narednih dana dolaziti kontrolori. 

Država je odlučna da stane na kraj poljoprivrednicima koji su pokušali da je prevare i da dobiju subvencije za površine koje uopšte ne obrađuju, kaže resorna ministarka Jelena Tanasković. Zato su nadležni krenuli u terenske kontrole koje treba da pokažu i potvrede da li zaista ima neslaganja između onoga što je prijavljeno u e-agraru i onoga što se na parcelama nalazi.

Podsetimo, nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je za oko 500.000 hektara podneto lažnih zahteva za podsticaje, što bi oštetilo državnu kasu za oko 80 miliona evra. Poljoprivrednicima i stručnjacima ovi podaci deluju iznenađujuće mnogo, ali kažu da će utvrđivanje stvarnog stanja na terenu omogućiti da se celokupan agrarni sistem bolje izgradi i novac pravednije raspoređuje.

„Prvi rezultati koje smo dobili nisu optimistični. Iskreno smo se svi nadali da će toga biti znatno manje nego što jeste. Kreću teritorijalne kontrole, kako bismo videli šta je to što su ljudi prijavili kroz e-agrar, a šta je snimak pokazao. Da vidimo gde su neslaganja“, rekla je za Tanjug Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Sva neslaganja, dodaje, koja su do sada uočena su popisana i biće proverena.

„Za svaki slučaj pojedinačno se jasno vidi šta je to što je prijavljeno u e-agraru, a šta je na snimku. Neretki su slučajevi da je prijavljena parcela da se obrađuje neka kultura, na primer pšenica, kukuruz, ili šta god, a da je na snimku na toj parceli šuma. Neretko je i da imamo objekat na toj parceli, koji je nelegalno izgrađen, jer je to poljoprivredno zemljište“, objašnjava resorna ministarka.

Zahvaljujući digitalizaciji poljoprivrede država sada može da proveri podatke koje je pojedinac dao prilikom registracije u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Otkrivanjem i otklanjanjem svih nepravilnosti i malverzacija trebalo bi da reši problem koji smo do sada imali. Da se za poljoprivredu izdvajaju značajna sredstva u budžetu, a da su proizvođači nezadovoljni onim što dobijaju.

“Kad dajete subvencije koje su sa nekih 6.000 porasle na 18.000 dinara u ovoj godini, a imate zahtev i da idu na 300 evra vi morate da pojačate kontrolu i da tačno znate kome dajete, kao i za koju kulturu i koliko“, naglasila je Tanaskovićeva.

Proizvođači pozdravljaju odluku države da otkrije prevarante i traže adekvatne kazne

Poljoprivrednici kažu da im informacija o tome da je pola miliona hektara pod šumom ili objektima prijavljeno kao obradiva površina zviči neverovatno.

„Da bismo registrovali bilo koju parcelu u elektronskoj formi u e-Upravi ili ranije trezoru poljoprivrede, morali smo da dostavimo posedovne listove iz katastra za svaku parcelu na kojoj piše namena zemljišta. Dakle, tu piše da li je zemljište njiva, šuma, pašnjak, ribnjak… Da bi se namena zemljišta promenila iz njive u šumu ili obrnuto mora se tražiti dozvola. Zahtev se predaje lokalnoj samoupravi koja to šalje resornom ministarstvu, a ministarstvo odobrava prenamenu. Kada to odobri vraća rešenje lokalnoj samoupravi i poljoprivrednik tada mora da plati taksu koja nije mala“, objašnjava Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

„Ako je neko imao šumu na katastarskoj parceli i ako se to vodi u katastru kao šuma, on ne može da aplicira za subvencije, jer se tu vidi da to nije obradiva površina. Ako je neko imao njivu, pa tu posadio šumu bez dozvole i saglasnosti resornog ministarstva, to je odgovornost na poljoprivrednom gazdinstvu, poljoprivrednoj stručnoj službi koja nije primetila da je zemljište prenamenjeno i na inspektoru poljoprivrede“, dodaje naš sagovornik.

Ne poriče da pokušaja zloupotrebe u poljoprivredi ima, ali ga najnoviji podaci zaista brinu. 

„Sigurno je da postoje i oni koji žele da izmanipulišu vlast. Ali, ovakva vrsta manipulacije, sa izvodom iz katastra, gde bi neko morao da prihvati promenu namene zemljišta bez odobrenja ministarstva, moralo bi da znači da su u to umešane institucije“, kaže Kleut.

„Bojim se da je ovo samo jedno spinovanje da sutra imaju razlog da ukinu subvencije poljoprivrednicima koji su u izuzetno teškoj situaciji. Nemamo otvorenu berzu, nemamo normalne cene proizvoda, ne pratimo svetska tržišta, inputi su nam više nego svetski i što se tiče cene nafte i repromaterijala, a nigde niža cena pšenice nije nego kod nas“, dodaje naš sagovornik.

I on i članovi njegovog udruženja, naglašava, s nestrpljenjem očekuju rezultate terenskih kontrola.

„Svi mi poljoprivrednici bismo zaista voleli da vidimo da li je to tako i ko su ti ljudi koji su pokušali da prevare državu, a i sve nas. Mi smo za pravnu državu i zalažemo se da se sve iskontroliše do najsitnijih detalja. Da se svaki počinilac takvih zloupotreba kazni, bez obzira na to o kome se radi“, objašnjava Kleut.

„U zakonu stoji da oni koji daju neistinite podatke mogu da budu izbrisani iz trezora, da mogu da uđu u pasivan status tri godine i da ne mogu da konkurišu ni za kakve podsticaje. Ako je bilo takvih prevara onda svi treba da snose posledice. I da se ispita kako je taj neko mogao da izvrši prenamenu zemljišta, na osnovu čega i ko mu je dao dozvolu“, kaže naš sagovornik.

Sistem treba urediti tako da se jasno zna ko, za šta i koliko novca dobija na ime podsticaja

I stručnjaci kažu da im podatak od 500.000 hektara lažnih oranica za koje su tražene subvencije deluje mnogo i da to svakako zaslužuje detaljnu kontrolu.

„Ja sam se neprijatno iznenadio kada sam čuo da je pola miliona hektara lažno prijavljeno za subvencije. Nekako mi to mnogo izgleda. Koliko će to biti tačno i da li je to do kraja verodostojan podatak, verujem da će nadležne službe proveriti i dati odgovor. Da vi prijavite ratarski usev na šumi to je potpuno nedopustivo. Međutim, odmah moram da kažem da ne treba sve poljoprivrednike posmatrati kroz prizmu tih neodgovornih proizvođača koji su prijavili te podatke“, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

„S druge strane, ohrabruje činjenica da je ovo otkrivanje rezultat dobre primene IT tehnologije, e-agrara, digitalizacije naše poljoprivrede, gde vidimo da je monitoring mnogo bolji i kvalitetniji. Više ne možemo da lutamo ne samo u pogledu malverzacija, već i u pogledu tačnosti i ažurnosti katastra, knjige polja, Registra poljoprivrednih gazdinstava. To pruža dobre perspektive da se i agrarna politika vodi mnogo kvalitetnije, bolje i sa preciznijim podacima gde taj novac ide, kome ide i da li ide na prave adrese“, objašnjava naš sagovornik.

Još jedan od mehanizama za sprečavanje zloupotreba jeste i predstojeći popis poljoprivrede.

„Popis koji nam predstoji treba da pokaže koliko mi imamo šuma i ako je vama verodostojan podatak dokaz iz katastra i ako prijavljujete usev umesto onoga što piše u katastru, to je ozbiljan propust. To su malverzacije koje su nedopustive i verujem da će, upravo, taj sistem e-Agrara i satelitskog nadgledanja uvesti red i u katastarske knjige“, kaže Galetin.

„Rezultati popisa će pokazati koliko je oraničnih površina, koliko je šuma, pašnjaka, ribnjaka… Kada sve to, korak po korak, uvežemo u jedan sistem mislim da ovakvih situacija više ne bi smelo da bude. Da država bude u problemu da 80 miliona evra, po osnovu lažno prijavljenih pola miliona hektara, ode, a da niko ne zna gde je otišlo“, naglašava naš sagovornik.

Zbog nepoštenih proizvođača oni, pravi poljoprivrednici, kaže, ostaju uskraćeni za novac koji im je preko potreban. Ali, malverzacije, podseća, nisu novina u ovom sektoru. Bilo ih je i ranije, zbog čega se sećamo brojnih hapšenja.

„Svako malo se vrši neki vanredni popis stanja Republičkih robnih rezervi. I onda se svaki put kao iznenadimo kada vidimo koliko nam fizički nedostaje robe u odnosu na papirološki popisane količine. Kada se sistem uredi, značajno će se smanjiti prostor za prevare. To će, ponavljam, dati dobre alate kreatorima da naprave pragmatičnu agrarnu politiku, gde će se znati ko za šta dobija pare i gde će se videti rezultati tih mera“, objašnjava Galetin.

Poslednjih godina u sistemu poljoprivrede se uočava poroznost, ali je dobra stvar što iz države stižu najave da to želi da ispravi i da je odlučna da se obračuna sa prevarantima kojima je jedini cilj da oštete budžet i na taj način lako dođu do zarade.

Zbog toga je i te kako bitno da digitalizacija u ovom sektoru bude u potpunosti sprovedena, jer se tako lako mogu kontrolisati sva poljoprivredna gazdinstva i kompanije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom. To, između ostalog,  znači da je potrebno koristiti alate koji će omogućiti tačan uvid u, na primer, setvenu strukturu ili, recimo, fizičko prisustvo robe u magacinima ovlašćenih direkcijskih skladištara.
 

Informacija da je 20.000 poljoprivrednika lažiralo svoje podatke kako bi dobili subvencije od države iznenadila je i proizvođače i stručnjake i nadležne organe. U resornom ministarstvu kažu da su odlučni u nameri da se tome suprotstave, zbog čega će na adrese poljoprivrednih gazdinstava narednih dana dolaziti kontrolori.