Koje su prepreke u zapošljavanju osoba sa invaliditetom – Kakvi su efekti mera i subvencija koje daje država

Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi mere aktivne politike zapošljavanja koje obuhvataju mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, kao i mere podsticanja i podrške zapošljavanja za nezaposlene osobe sa invaliditetom i poslodavce.

U cilju podizanje nivoa kompetentnosti, konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih lica kroz sticanje dodatnih znanja i veština za obavljanje poslova u okviru istog ili novog zanimanja, Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi obuke za tržište rada.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode za Euronews Srbija da se najveći broj osoba sa invaliditetom uključuje u sledeće obuke: osnovna informatička obuka prema ECDL standardu, obuke za strane jezike, za elektronsko poslovanje, za vođenje poslovnih knjiga, za veb dizajniranje, za poslovnog sekretara, za manikira-pedikira, za aranžera cveća, za pomoćnog kuvara, za pomoćnog poslastičara, za pekara, za krojenje i šivenje, za pakera i druge.
Kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, korišćenjem mera namenjenih osobama sa invaliditetom, poslodavac smanjuje troškove, promoviše svoje preduzeće kao društveno odgovornu kompaniju i gradi dobar poslovni imidž.

U Forumu mladih sa invaliditetom kažu za Euronews Srbija da pored toga što postoji blagi napredak u zapošljavanju osoba sa invaliditetom od donošenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, on nije dovoljan i prepreke su i dalje prisutne.

„Naše iskustvo pokazuje da je sve veći broj poslodavaca koji su zainteresovani za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. To govorimo kroz naš rad i činjenicu da se Mreža poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom kontinuirano širi, ali i da raste broj registrovanih poslodavaca na našoj Platformi za zapošljavanje. Ipak, mi volimo da istaknemo da uvek može bolje i da na širenju svesti kod poslodavaca treba i dalje raditi“, navode u Forumu.

Koje su prepreke za zapošljavanje osoba sa invaliditetom?

U Forumu kažu da je prepreka i nedovoljna usklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, ali i nedostupnosti obrazovanja jer škole i fakulteti nisu prilagođeni, što osobama sa invaliditetom sužava mogućnosti izbora zanimanja.

„Tako imate situaciju da osobe sa oštećenjem vida završavaju školu za telefonistu, a u 21. veku i eri digitalizacije takva radna mesta ne postoje. Umanjen obuhvat mladih sa invaliditetom procesom obrazovanja ili pohađanje smerova za koje ne postoje potrebe na tržištu rada, impliciraju nizak obrazovni nivo čitave populacije osoba sa invaliditetom, manju raznovrsnost radnih mesta na kojima mogu da rade i nedovoljnu konkurentnost na tržištu rada. Ovi faktori sveukupno imaju uticaj na kvalitet života, socijalnu i radnu isključenost osoba sa invaliditetom“, navode u Forumu.

Dodaju da predrasude u društvu i dalje postoje, te najčešće preovladavaju stavovi da su osobe sa invaliditetom nekompetentne, neefikasne i stoga se na njih gleda kao na neadekvatne za tržište rada.

„Opšti zaključak je da neprilagođenost radnih mesta i zajednice, velika stopa nezaposlenosti, nepovoljna kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom i njena neusklađenost sa potrebama tržišta, kao i drugi nabrojani specifični i nespecifični faktori najčešće dovode do kratkoročnog i selektivnog zapošljavanja osoba sa invaliditetom“, navode u Forumu.

Forum mladih sa invaliditetom je od 2021. godine pokrenuo neformalnu Mrežu poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom kojima pružaju podršku u pristupu dugoročnom i održivom zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kroz treninge, obuke i savetovanje.

„Razvili smo i jedinstveni Portal za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji povezuje osobe sa invaliditetom koje traže posao i poslodavce koji imaju otvorene pozicije“, navode u Forumu.

Da bi se povećao broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, u Forumu kažu da promene treba da se dešavaju na nivou sistema, društva, tržišta, ali i osoba sa invaliditetom.

„Važno je kontinuirano raditi sa poslodavcima kako bi im bile dostupne informacije o specifičnostima zapošljavanja osoba sa invaliditetom, čime se podiže svest o ovoj temi ali se jačaju njihovi kapaciteti i podstiču se da zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Rešenje bi bila intenzivna savetodavna podrška poslodavcima koji žele da zaposle osobu sa invalidtitetom, kako o dostupnim pravim i obavezama, tako i mogućnostima prilagođavanja radnog mesta“, naglasavaju u Forumu.

Šta kažu poslodavci

Za mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, izdvojena su sredstva u iznosu od 550 miliona dinara, a taj iznos nije povećan u odnosu na 2019. godinu, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Navode da zbog povećanog interesovanja poslodavaca i nezaposlenih osoba sa invaliditetom za
učešće u merama i aktivnostima profesionalne rehabilitacije i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom, Nacionalna služba za zapošljavanje vrši dodatno finansiranje ovih mera iz sredstava doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, opredeljenih u okviru Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje.

Prema podacima kojima raspolaže Nacionalna služba za zapošljavanje, u 2019. godini zaposleno je 6.563 osoba sa invaliditetom, u 2020. godini, 5.220, u 2021. godini 5.536, u 2022. godini, 5.842 i u 2023. godini, 5.340 osoba sa invaliditetom.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu za Euronews Srbija da imaju dobru saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i navode da bi komunikacija samih kompanija sa udruženjima osoba sa invaliditetom trebalo da se poboljša.

„Nacionalna služba za zapošljavanje raspolaže informacijama za one koji su na evidenciji te službe. Svi programi za poslodavce u smislu subvencija odnose se samo na to ako poslodavac hoće da zaposli osobu koja se nalazi na evidenciji, ali problem je što mnoge osobe sa invaliditetom nisu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje“, rekla je za Euronews Srbije Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

Navodeći da je poslodavcu bitno da radnik koga zaposli apsolutno može da doprinese razvitku kompanije i da zaradi platu koju dobije, Jevtović kaže da poslodavac ukoliko zaposli određenog radnika jer je, na primer, odličan IT ili stručnjak iz neke druge oblasti, a nije na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposlena osoba sa invaliditetom jer nema formalno obrazovanje, ne može da dobije subvenciju.

Osim toga, Jevtović ukazuje i na problem u vezi sa pravilnikom o proceni radne sposobnosti, koji nema veze sa Nacionalnom službom za zapošljavanje nego sa medicinskim delom.

Ona navodi da se sve svodi na to „može da radi ili ne može da radi poslove na kojima može doći do samopovređivanja“.

„Neko može da se povredi i na papir!? To je jedna od prepreka jer po tom pravilniku, komisije lekara prilično odokativnom metodom ocenjuju. U Crnoj Gori taj proces traje neki duži vremenski period, pa se bukvalno procenjuju svi mogući aspekti. Ne može neko da popriča sa nekim dva sata i da kaže – sposoban si ili nisi sposoban“, kaže Jevtović.

Ona je najavila da će Unija poslodavaca Srbije predložiti na Socijalno-ekonomskom savetu da se taj pravilnik promeni.

Kada je reč o prilagođavanju radnog prostora osobama sa invaliditetom, za poslodavce su previđene subvencije.

Jevtović kaže da su te subvencije svakako dobrodošle, ali da bi bilo bolje da poslodavci za preuređenje radnog prostora, na primer za rampe i toalete, sredstva dobiju „unapred“ a ne da moraju prvo da ulože svoj novac, potom da prikupe svu dokumentaciju i onda da im se taj novac refundira.

„Mislim da bi možda trebalo ići obrnuti redom“, dodala je ona.

Da je neprilagođenost radnih mesta osobama sa invaliditetom jedna od prepreka za zapošljavanje navode u Forumu mladih sa invaliditetom.

„Bez obzira da li osoba ima kompetencije za obavljanje nekog posla, ukoliko radno mesto nije prilagođeno i nije pristupačno, osoba sa invaliditetom ne može da se zaposli. Usled raširenih predrasuda i stereotipa prema osobama sa invaliditetom, kod njih se javlja opravdani strah od socijalne i radne integracije. Zato se javlja potreba za direktnom podrškom osobama sa invaliditetom u cilju ojačavanja samopouzdanja, samopoštovanja, prepoznavanja sopstvenih snaga i mogućnosti i razumevanja svoje ulogu na tržištu rada“, kažu u Forumu.

Dodaju da poslodavci često nisu u dovoljnoj meri informisani o mogućnostima osoba sa invaliditetom u odnosu na tip invaliditeta.

„To dovodi do situacija da se kandidati ne zapošljavaju samo zbog mišljenja da ne mogu da obavljaju određeni posao, koji bi uz određena prilagođavanja mogli nesmetano da rade. Zato je potrebno podizati svest poslodavaca o značaju prilagođavanja radnog mesta osobi sa invaliditetom“, kažu u Forumu.

Šta kaže zakon

Po Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, obaveza je svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom.

Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.

Poslodavac koji ne ispuni tu zakonsku obavezu dužan je da uplati iznos od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji.

U Inspektoratu rada za Euronews Srbija su naveli da kada inspektor rada utvrdi da poslodavac nije ispunio obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, protiv poslodavca se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

„Shodno Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako ne ispuni obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa ovim Zakonom, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu, dok će novčanom kaznom od 5.000 do 400.000 dinara biti kažnjen preduzetnik“, naveli su u Inspekoratu rada.

Kontrolu ispunjavanja obaveze zapošljavanja i naplatu iznosa od 50 odsto prosečne zarade vrši Poreska uprava.

Koliki je Budžetski fond?

Budžetskim fondom za programe zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom upravlja ministarstvo nadležno za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Iz tog fonda se finansiraju i i mere za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Jevtović kaže da je „rebus“ zašto na sajtu ministarstva nema zvaničnog podatka koliko je novca u tom fondu.

„Nije to mali novac i mislim da bi to trebalo da bude transparentno“, navela je Jevtović.

U Forumu mladih sa invaliditetom su istakli da se sredstva iz Budžetskog fonda ne koriste u dovoljnoj meri.

„Verujemo da to jednim delom ima uticaj na nedovoljan napredak u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom. To nam ukazuje da resursi postoje, ali nisu adekvatno iskorišćeni“, dodaju u Forumu.

Smatraju da je potrebno Budžetski fond učiniti transparentnim, kako bi se postojeći materijalni resursi iskoristili za ono za šta su namenjeni, a to je zapošljavanje osoba sa invaliditetom.