Koliko je nužna korekcija minimalne cene rada u 2024.

Međutim, za sada nije još poznato da li će taj iznos važiti za celu godinu, jer je pre izvesnog vremena predsednik Srbije Aleksandar Vučić nametnuo pitanje za razmišljanje: da li će biti dvokratnog uvećanja minimalne zarade u toku ove godine, a ne samo jednokratnog na početku godine. Kazao je da će na tu temu razmeniti mišljenje sa sindikatima, poslodavcima i stručnim ljudima, što je od posebne važnosti za sindikate koji su se u toku prošle godine žustro borili za to da se minimalna zarada ubuduće koriguje dva puta godišnje, zbog stanja na tržištu, rasta inflacije i generalno velikih troškova života.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kazao je da je, bez obzira na to kakav će biti privredni rast u ovoj godini i stopa inflacije, korekcija minimalne cene rada nužna, jer minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada i dalje nisu na istom nivou.

U ovom sindikatu podsećaju da je prosečna minimalna zarada za 2024. godinu približno na nivou minimalne potrošačke korpe za oktobar 2022. godine, koja je tada iznosila 47.592 dinara.

– To znači da je ovogodišnja prosečna minimalna zarada približno na nivou praga rizika od siromaštva za tročlanu porodicu za 2022. godinu (47.715 dinara), a niža je i od praga rizika od siromaštva za četvoročlanu porodicu za 2022. godinu (55.668 dinara), i to za 8.514 dinara ili za 15,29 odsto – navode u ovom sindikatu.

Međutim, ako inflacija u ovoj godini bude bez oscilacija, onda je veliko pitanje da li će se minimalac usklađivati dva puta godišnje. Jer zakonski jeste moguće pokrenuti i vanredni postupak usklađivanja minimalne zarade, bilo kada tokom godine, ako za to postoje objektivni razlozi. To se ipak dosad nikada nije dogodilo, iako je Srbija beležila rast inflacije i rast cena na malo, tako da već godinama minimalac kaska za iznosom minimalne potrošačke korpe, piše Politika.

Da nema nikakve potrebe povećavati minimalnu zaradu u dva navrata, ukoliko inflacija bude niža, smatraju poslodavci.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, podseća da se minimalna zarada u celoj Evropi utvrđuje jednom godišnje, sem u Norveškoj, i to samo u slučaju ako je inflacija u tom periodu veća od dva odsto.

– Problem je što takva korekcija može da napravi haos, najpre u finansijskim sektorima, gde bi morali da se rade potpuno novi obračuni zarada i izmene kolektivni ugovori sa sindikatima. A za to je potrebno više meseci administracije. Zato se korekcija minimalca radi jednom godišnje, da bi firme mogle da planiraju svoje budžete i poslovanje, a zato je i Zakon o radu izmenjen 2014. godine – navodi Rajić i dodaje da sindikati insistiraju da se koeficijent jedan kao osnovica za obračun plata veže za minimalnu zaradu.

– Onda se događa da, kada se promeni minimalna zarada i u firmama koje je inače ne isplaćuju, to menja i podiže sve ostale zarade u firmama gde postoje kolektivni ugovori – napominje on, dodajući da je zato važno da nadležne državne institucije i učesnici u pregovorima unapred predoče koliko minimalna zarada treba zaista da se podigne.

Tu je najveći problem inflacija, koja može da bude mnogo veća nego što je prognoza Narodne banke, a tako je bilo u prethodne dve godine.

– Zato sindikati smatraju da je potrebno minimalac usklađivati dva puta godišnje. Ipak, njegovo povećanje bez realnog rasta privrede samo gura inflaciju nagore. To što nam je minimalac povećan, znači i ovo: da imamo sve više slučajeva da ponovo počinje isplata dela zarade na ruke, jer poslodavci ne mogu da plate tolike poreze na zarade, jer da bi zadržali zaposlene zarade su mahom veće od minimalnih – navodi Rajić.

Minimalnu zaradu u Srbiji prima 250.000 ljudi. Oni čine oko desetinu od ukupnog broja zaposlenih. To je ovog leta obznanio Siniša Mali, ministar finansija, u toku pregovora o visini minimalca. S druge strane, sindikalne organizacije i istraživači barataju drugačijim podacima, ističući da je na minimalnoj plati značajno više ljudi, to jest najmanje 350.000 radnika.