Za vreme provedeno na bolovanju radnik će dobiti platu u iznosu od 65 odsto svoje zarade. Ovo, međutim, ne važi ako radnik radi za minimalac – u tom slučaju, po zakonu mu sleduje njegova cela (minimalna) zarada i tokom bolovanja. Postoji samo jedan izuzetak, ali on nikako ne podrazumeva da poslodavac „preko noći“ odluči da radniku isplati manje od minimalca. Naprotiv.
Zarada je za svakog zaposlenog najznačajnije pravo po osnovu rada. Zakon o radu propisuje iz čega se sve zarada sastoji, kao i kada i u kom iznosu se plaća naknada zarade. Zakon isto tako uređuje i pojam minimalne zarade, odnosno iznosa zarade ili njene naknade ispod koje se ne može ići. To je granica koju poslodavac mora da poštuje.
U ovoj godini predviđeno je povećanje BDP-a od 2,5 do 3,5 odsto, a prosečna inflacija će biti 5,9 odsto.
Minimalna neto zarada, za ostvareni pun fond časova rada (168 časova), u februaru 2024. godine iznosi 45.528 dinara (168×271 dinar).
Počeli su postupci prinudne naplate, preko javnih izvršitelja, tetkicama i domarima koji su tužili poslodavce zbog neisplaćenih toplih obroka i regresa za godišnji odmor. Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav da su topli obrok i regres uračunti u minimalac koji prima pomoćno osoblje u školama, te umesto da dobiju novčani zaostatak, sada oni moraju da plate sudske troškove i kamate.
Vlada Srbije usvojila je prošlog leta odluku o visini minimalne cene rada u 2024. godini, po kojoj je od 1. januara ove godine minimalna zarada uvećana 17,8 odsto, to jest sa 230 dinara po radnom času na 271 dinar. To znači da će prosečno minimalac iznositi 47.154 dinara mesečno.
Trenutno, minimalna cena rada iznosi 230 dinara po radnom satu, a u narednoj godini radni sat vredeće 271 dinar. Ipak, trebalo bi znati da minimalna zarada nije unapred fiksirana svakog meseca, već se određuje upravo na osnovu minimalne cene rada, ali i vremena provedenog na radu.
Od Nove godine nekoliko kategorija građana može da računa na veća mesečna primanja – zaposleni u javnom sektoru, odnosno prosveti, zdravstvu, radnici na minimalcu, pa i penzioneri. Najveće povećanje sleduje onima koji rade za minimalac, ali će bez obzira na novi iznos, oni i dalje živeti ispod svakog nivoa. Sa druge strane, prosvetni radnici, koji nesumnjivo postaju deficitarna profesija, i dalje će primati plate niže od prosečne u Srbiji.
Minimalna cena rada biće povećana za 17,8 odsto od 1. januara 2024. godine, kada će umesto sadašnjih u proseku 40.020 dinara, iznositi 47.154 dinara mesečno.
Minimalnu zaradu u Srbiji prima 250.000 radnika. Oni čine oko desetinu od ukupnog broja zaposlenih. To je ovog leta obznanio Siniša Mali, ministar finansija, u toku pregovora o visini minimalca koji će važiti u 2024. godini. S druge strane, sindikalne organizacije i istraživači barataju drugačijim podacima. Naglašavaju da je na minimalnoj plati znatno više zaposlenih, odnosno najmanje 350.000 do 400.000 radnika.
