Koliko je omladine u Srbiji? Negativan prirodni priraštaj i odlazak iz zemlje utiču na broj mladih
Nepovoljna ekonomska situacija u zemlji i mogućnost dobijanja bolje plaćenih poslova u inostranstvu, najčešći su razlozi zbog kojih mladi ljudi u Srbiji žele da napuste svoju zemlju. U odnosu na poslednji popis stanovništva iz 2011. godine, danas u Srbiji živi 274.000 mladih ljudi manje. Ipak postavlja se pitanje koliko mladi zaista odlaze, a koliko na te brojke utiče negativni prirodni priraštaj koji, kao gotovo sve evropske zemlje, pogađa i Srbiju.
Podeli vest:
Prema podacima Eurostata, prošle godine boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije zatražilo je 70.000 građana Srbije, a istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije ove godine, potvrđuju da najviše mladi odlaze iz zemlje. Čak 48.12 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, 11.1 procenata ne želi da se odseli, dok 39.8 odsto ne planira, ali ne isključuje tu mogućnost.
Među onima koji žele da se odsele dominiraju mlade žene – njih 29.8 odsto, naspram momaka kojih je 21.4 odsto.
Posmatrajući kategoriju mladih od 15 do 30 godina, prema popisu iz 2011. godine, mladih je bilo ukupno 1.322.021. Prema popisu iz 2022. godine mladih je 274.000 manje – 1.047.543.
Samo u kategoriji mladih od 25 do 29 godina, Srbija je izgubila skoro 100.000 mladih.
Brkljač: Razlog manjeg broja mladih nisu migracije već negativan prirodni priraštaj
Prema rečima savetnika u kabinetu premijerke Srbije za demografiju Ivana Brkljača razlog zašto naša zemlja ima značajan broj mladih ne leži u migracijama već u negativnom prirodnom priraštaju.
„Pražnjenje Srbije se dešava zato što je nama prošle godine umrlo 110.000 ljudi, a rodilo se 62.000 beba“, istakao je za Euronews Srbija Brkljač.
On objašnjava da Srbija nema ništa veći problem sa migracijama od drugih evropskih država. Brkljač ističe da u brojku od 70.000 ljudi koji godišnje ode iz Srbije ulaze i sezonski radnici koji se vraćaju u zemlju. S druge strane ističe da postoji i trend povratka ljudi u Srbiju.
„Kada govorimo o trendovima vidite dve stvari. Ljudi se vraćaju iz mnogo razvijenijih zemalja kao što je Švedska, zato što su se tamo neke oklnosti promenile i ljudi planiraju povratak. Možemo primetiti za vreme i nakon korone povećan broj ljudi koji se iz Kanade, Australije… Čitave porodice su se vratile. Dakle u samim migratornim tokovima postoji neki balans. Ono gde je disbalans to je broj ljudi koji umire u odnosu na broj koji se rađa, ali postoji jedan pozitivni disbalans da mi po prvi put postajemo zemlja imigracija“, zaključio je Brkljač.
Podeli vest:
