Koliko su cene nekretnina u Srbiji realne i kako će se kretati u narednom periodu

Međutim, to stvara muke onima koji žele da dođu do svog prvog stana. Oni koji žele krov nad glavom, treba da pripreme poveći iznos novca s obzirom na to da će cene nekretnina, ako je verovati poznavacima prilika, samo rasti ili eventualno stagnirati, pogotovo kada su u pitanju prva tri najveća grada u Srbiji. Postavlja se pitanje da li su te cene realne, piše Euronews Srbija.

Prema poslednjim podacima, prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu iznosi 2.648 evra. Ali i tu situacija varira kako se približavate centru grada, pa gradske opštine Savski venac i Stari grad drže apsolutni rekord po prosečnoj ceni kvadrata koja iznosi 4.500 evra.

Kada je u pitanju Niš, prosečna cena je 1.700 evra i najviše novca treba izdvojiti za stan u centralnoj gradskoj opštini Medijana.

Kada je u pitanju sever Srbije, u Novom Sadu je prosečna cena 2.350 evra po metru kvadratnom.

Treba napomenuti da prema poslednjim statističkim podacima iz januara ove godine, prosečna neto zarada u Srbiji je 107.500 dinara.

Šta utiče na cenu kvadrata?

Da su cene nekretnina uvek realne i da predstavljaju odraz potražnje kaže Nenad Đorđević iz Klaster nekretnina.

„Kod nas je tražnja tradicionalno velika još iz vremena bivše Jugoslavije. Kod nas je 70-80 odsto kapitala nacije u nekretninama i to generiše tražnju“, rekao je on za Euronews Srbija.

Prema njegovim rečima, na fromiranje cene kvadrata najviše utiče cena kapitala u jednoj zemlji i njegova struktura.

On je naveo da je 2023. godine na tržištu nekretnina zabaležen promet oko 6,5 milijardi, a da je 170 miliona evra bio promet Beogradske berze.

„To je znatno drugačije nego u drugim zemljama, pogotovo u velikim ekonomijama, gde je berza otprilike 30-40 odsto, nekretnine 30 odsto, a ostalo su drugi derivati. Kod nas je to 70-80 odsto. I to stvara takvo tržište nekretnina koje mi imamo“, rekao je Đorđević.

On je rekao da nekretnina u Srbiji nije roba koju neko kupuje da bi u u njoj živeo, navodeći da oko 90 odsto porodica u Srbiji ima nekretninu u svom vlasništvu, slično kao u Americi.

„Recimo u Nemačkoj 46 odsto porodica ima nekretninu u vlasništvu, ostali iznajmljuju. Zbog čega? Pa zato što su prvo porezi na imovinu i troškovi održavanja nekretnina mnogo veći nego kod nas. A drugo, ljudi imaju i poverenje u dugoročnu stabilnost ekonomije, da mogu da se oslone na svoje zarade da će moći da plaćaju rente. Kod nas je odvajkada čovek koji nema nekretninu u vlasništvu posmatran kao socijalni slučaj. Tako da postoje društva koja su slična našem, evo recimo američko, ali nije toliko došlo do izražaja iz nekih drugih razloga da se u nekretnine ulaže u toj meri u odnosu na druge derivate kapitala“, rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Kako će se kretati cene?

Na pitanje kako će se u narednom periodu kretati cene kvadrata, Đorđević kaže da neće biti neke razlike u velikoj meri u odnosu na ono što se sada dešava.

„Cene će blago rasti, promet na tržištu će blago rasti. Neće biti nekog buma cena kao što je to bilo u 2021. i 2022. godine. Ali to se nije desilo tada samo kod nas, desilo se i u drugim državama. Neće biti ni nekog pada cena“, rekao je on.

Đorđević navodi da je poverenje u nekretnine veliko i da ljudi u Srbiji vole da investiraju u ono što sami kontrolišu.

„Mi smo imali uvek ta loša iskustva sa inflacijom od pre Drugog svetskog rata do dana današnjeg, tako da ljudi nisu imali nikad poverenje u valutu, bankarski sistem. Znamo da je za tržište hartija od vrednosti jako bitna ne samo sigurnost ekonomije, nego i veličina. I naši ljudi, recimo, nemaju poverenje ni ne vole da kupuju ni akcije najvećih firmi, recimo na Njujorškoj berzi. Naši ljudi, i kad žive na zapadu, vole da imaju kapital ili tamo, ili ovde u nekretninama. Tako da je kod nas dijaspora jedan od generatora tražnje“, rekao je on.

Kada se uzme stambeni kredit, doznaka iz inostranstva ili kad se skine novac sa štednog uloga i kupi jedna nekretnina, kako objašnjava Đorđević, od sredstava dobijenih tom prodajom se kupe naredne tri do pet nekretnina.

„Zato što onaj ko proda nekretninu, sa tim parama ostaje na tržištu nekretnina. Retko ko ih uloži u nešto drugo. Znači, 70 odsto kupaca su prethodno prodali nekretninu“, dodaje on.

Govoreći o podršci države mladima za kupovinu stana, Đorđević je rekao da se to odrazilo na tržište gde su cene nekretnina do 100.000 evra.

„U Beogradu, u Novom Sadu, u ovim velikim gradovima se strašno smanjila ponuda tih stanova. Neki prodavci su neosnovano podigli cene, ali verovatno ta mera, kad budemo videli rezultate posle par meseci, trebalo bi da donese rezultat na tržištu nekretnina u manjim mestima gde vi za taj novac možete da kupite stan ili kuću pristojne veličine“, rekao je on.